Zlo neka odlazi i nikada da mi ne ulazi!
Umetnik: Emir Šehanović
Mesto: Galerija KM8 Kraljevića Marka 8
Vreme trajanja: 3.12. – 13.12.2015.
Tekst: Relja Bobić
Transcendentalne teme oduvek provejavaju opusom Emira Šehanovića, autora mlađe generacije “naših umetnika” koji verovatno na najbolji način uspeva da transponuje specifičnosti balkanskog kolektivnog nesvesnog u vizuelni jezik koji je istovremeno univerzalan i duboko lokalan, uvek aktuelan ali autentičan. Nakon što je tokom poslednjih nekoliko godina vredno, posvećeno i promišljeno gradio svoju danas prepoznatljivu estetiku kroz niz zapaženih izložbi i gostovanja , čini se da je sada spreman da hrabro ispita nove materijale, procese, kulturne reference ili prostorne situacije.
Retko odmeren način na koji Šehanovićev umetnički iskaz prirodno i slobodno sazreva kroz pažnju posvećenu svakom novom projektu, ne zasenjuje utisak da su na delu eskperiment i poigravanje sa materijalom, bilo da govorimo o medijumu/materiji ili o kulturnim, okultnim i ličnim referencama koje su vrlo česta polazišta u njegovog rada. Tako se svojom novom samostalnom izložbom Zlo neka odlazi i nikada da mi ne ulazi! Emir još jednom, bez zadrške vraća magijskim motivima koji su obeležili njegovo detinjstvo, promišljajući moderne, fluidne toteme i amajlije sačinjene od svojih i tuđih sećanja i “organskih” intervencija voščanim formama koje i za samog autora predstavljaju nepoznanicu, otvarajući prostor za razigranu plastičnu improvizaciju. Slična polazišta autor je svakako već istraživao, pre svega kroz autorsku knjigu Take Three Deep Breaths (u odličnom izdanju Rostfrei Publishing) i prethodnu samostalnu izložbu u Beogradu Subuhum Kudusum Veruhum.
Kao i uvek do sada, svaku izlagačku Emir koristi za novo sagledavanje i čitanje svojih skorijih radova, ali šansu za eksperiment sa novim prostornim konstelacijama. Stoga njegova pojavljivanja u galerijskom prostoru neizbežno percipiramo kao logičan nastavak prethodnog poglavlja kakve “velike knjige” u kojoj je nama, kao vizuelnim čitaocima, pružena prilika i data moć da priče koje nam predočava autor upišemo u sopstveno efemerno iskustvo.
Ovoga puta u centru pažnje ponovo su začudni portreti koji potiču sa starih fotografija koje bi mogle imati poseban značaj za umetnika, ili biti samo plen sa poslednje posete buvljoj pijaci. Ipak, to postaje sasvim nebitno u priliku i kao u susretu ovakvog “izvornog” materijala i autorovih intervencija, koji radove nalik onima iz svoje najpoznatije serije – Zumra – sada uvodi u sasvim novu dimenziju, upisujući intimnu dubinu prethodnih radova u prostor i konfrontirajući posmatrača na još direktniji način sa “unutrašnjim sadržajem” njenih nepoznatih aktera.
Spiritualnost fizičkog prostora i odnos koji prema njoj zauzimaju ljudi koji se u njemu zateknu i dalje su u centru autorove pažnje, a on nam pruža još jedan komentar na čudan splet emocija koje izaziva prisustvo “suptilnih tela” u balkanskom domu.
Medij i materijal neodvojivi su deo autorovih višedimenzionalnih prikaza. On još jednom uspeva da nam predoči neuhvatljivo, i da nas istovremeno uvede kako u sopstveni svet efemernih referenci, tako i u kolektivno nesvesno. Vosak efektno dočarava gusti, slojeviti talog zaumnog iskustva koje emaniraju nedokučivi akteri njegovih portretskih kompozicija, dok se taktilnost i vizuelna raskoš izloženih marama i komada tekstila jasno uvezuju autorov lični vizuelni pečat sa autentičnim nasleđem kulturnog sujeverja koje je tako karakteristično za predele koji su obeležili njegovo odrastanje, i u kojima i dalje boravi.
Emir Šehanović nam je još jednom širom otvorio vrata iza kojih se možemo susresti sa strepnjama, strahovima, žudnjama i unutrašnjim previranjima koja su “naša” koliko i svačija. Istovremeno je otvorio i kapiju kroz koju njegove kreacije prilaze na korak bliže posmatraču, i svojom suptilnom fizikalnošću otkrivaju nam nabore ljudske sadašnjosti.
