• Razgovori
• 23.01.2018.
• Fotografije: Aleksandra Vitorović; Marko Ercegović / Priredila: Marijana Vaščić
• 0
  4460

Vojvođanski salon

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, trenutno je u toku izložba (dis)kontinuiteti: Savremena umetnost u Vojvodini, koja je nastala u okviru novog projekta koji nosi radni naslov Vojvođanski salon. Izložba je otvorena do 15. februara 2018. godine, a na njoj izlažu umetnici: Larisa Ackov, Velimir Andrejević, Teodora Ivkov, Tadija Janičić, Sonja Jo, Tibor Lazar, Filip Markovinović, Marina Milanović, Milan Nešić, Miodrag Perić, Mileta Poštić, Arpad Pulai, Šok galerija i Rade Tepavčević. Ovogodišnju selekciju radova izvršile su kustoskinje Andrea Palašti i Dragana Garić Jovičić kojoj smo postavili par pitanja u vezi sa ovom izložbom.

 

 

 

 

 

 

Sam naziv izložbe aludira na postojanje diskontinuiteta u praćenju razvoja i stvaralaštva  savremene umetničke scene, do kojeg je došlo ukidanjem Novosadskog salona 2011. godine. Kako je došlo do revitalizacije te ideje i njene uspešne realizacije?

 

 

Do ideje za ponovno uspostavljanje Salona kao manifestacije je došlo zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) koji je osetio potrebu da se predstavi aktuelna umetnička produkcija u Vojvodini. Andrea Palašti i ja smo pozvane da tu ideju realizujemo.

 

 

 

 

Salon kao godišnja manifestacija predstavlja jedan vid preseka aktuelnih tendencija i stanja na umetničkoj sceni. Posmatrano kroz prizmu ove izložbe, kako vidite trenutnu situaciju u savremenoj umetnosti?

 

 

Vidim je kao otoreno polje mogućnosti gde umetnici koji imaju strast da stvaraju to rade uprkos realnim poteškoćama. Njihov rad ima kontinuitet jer dolazi iz suštine njihovog bića, uprkos svim diskontinuitetima koji su naša stvarnost.

 

 

 

 

 

 

Izloženi radovi predstavljaju spektar različitih interesovanja i medija kroz koje se umetnici izražavaju, kojim kriterijumima ste se vodili, zajedno sa Andreom Palašti, prilikom selekcije učesnika i njihovih radova?

 

 

Kad smo razmišljale o konceptu izložbe koja bi predstavljala presek savremene vojvođanske umetničke scene, ideja nam je bila da to bude jedna nepretenciozna izložba koja bi posetiocima vratila osmeh na lice. U tu svrhu nismo želele da se ograničimo i da pravimo selekciju umetnika prema nekom doslednom tematskom ključu, već smo se odlučile da prikažemo savremenu umetničku praksu kao takvu. Osim slikara i vajara zvali smo i ilustratore, animatore, filmadžije, keramičare, tekstilce, dizajnere i fotografe. Na taj način smo želele da pokažemo da se likovna i primenjena umetnost uspešno prožimaju na polju savremene umetnosti.

 

 

 

 

Kao slogan i prikladan podnaslov izložbe, „nametnuo“ se rad Radeta Tepavčevića sa natpisom „Jesu sve ovce na broju?“. Kako tumačite taj slogan u datim okolnostima?

 

 

To pitanje izgovara vojvođanski pulin kao simbol ovih prostora na crtežu Radeta Tepavčevića. Mi smo preuzeli rad ovog umetnika i sa njim svu dvosmislenost koju to pitanje nosi. Ako ga shvatimo kao puko prebrojavanje, a ne moramo, onda znamo da je odgovor negativan jer ne mogu svi umetnici koji zaslužuju da se nađu na jednom Salonu. Ono ukazuje na potrebu postojanja jedne ovakve izložbe, a brojnost publike je dokazuje.

 

 

 

 

 

 

U kojoj meri će se buduće izložbene aktivnosti Vojvođanskog salona naslanjati na iskustva i format nekadašnjeg Novosadskog salona, osim godišnje izložbe, da li su u planu i drugi vidovi aktivnosti?

 

 

Naslanjaće se samo utoliko što se radi o formatu Salona, ali  Vojvođanski salon sada uključuje i umetnike koji žive  i  rade van Novog Sada što je početni korak ka pokušaju decentralizacije. Direktor MSUV je najavio da će Vojvođanski salon biti bijenalna manifestacija, tako da živi bili pa videli šta će za dve godine da se desi… Ono najvažnije je da ovakva manifestacija opstane i da se više ne dešavaju diskontinuiteti.

 

 

 

 

Dragana Garić Jovičić je rođena u Novom Sadu 1982. godine. Diplomirala je na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2006. Za diplomski rad  Moda i emancipacija u ženskoj vizuelnoj kulturi Srbije i Vojvodine krajem XIX i početkom XX veka dobila je Nagradu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji rad na Katedri u školskoj 2006/2007. godini. Na istom fakultetu je 2008. godine odbranila master rad. Od 2012. je zaposlena u Muzeju Vojvodine kao kustos istoričar umetnosti. Zadužena je za Zbirku savremene umetnosti Vojvodine.

 

 

*Naslovna fotografija: Rade Tepavčević, Jesu sve ovce na broju?