Uroš Pavlović
*Ja unutar instalacije Vilua Janisua. Fotkala Tijana Vitomir,
2012. godine, na najboljem Oktobarcu u poslednje vreme.
Uroš Pavlović je rođen u leto ’86. godine u Požegi (SFR Jugoslavija). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2010. godine na grafičkom odseku. Crta, dizajnira i igra mali fudbal.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Pre će biti da su to nekakva „razvlačenja” i „gmizanja” nego „skokovi”. Nisam baš ranoranilac.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Ima ih više. Zvuk brodske sirene.
Koja prepreka te frustrira?
Ivica stočića, kreveta ili police. Tu su i modrice.
Šta trenutno čitaš?
„Iz srećne republike” Petra Matovića, „Zlatni paviljon” Jukia Mišime.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Kad će proleće?
Koje promene oko sebe primećuješ u poslednjih par godina?
Promene mesta stanovanja.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Znači izmeštanje. Daje slobodu. Zahteva vreme.
Koja misao ili osećanje te veseli?
Da ću sutra na fudbal.
. Diplomirao je na Akademiji ){kind=link}