Titraj / Emilija Radojičić i Mario Kolarić
Velika galerija KC Grada
6. – 19. februar 2017.
Dobro poznati beogradskoj publici umetnički par Emilija Radojičić, EmaEmaEma i Mario Kolarić pored individualnih praksi priređuju i kolaborativne nastupe kakav nas očekuje i u Velikoj galeriji KC Grada od 6. do 19. februara. Jedan njihov zajednički mural rasut po stubovima KC Grada odavno je sastavni deo našeg enterijera i biće pogodan za komparaciju sa postavkom na spratu posle otvaranja.
Razgovarao sam sa njima o novim težnjama, značaju ovakvih zajedničkih profesionalnih nastupa kao i planovima za budućnost, dok smo pripremali materijal za katalog. U ovom kratkom neformalnom intervjuu možete saznati zbog čega im je važno da zajedno nastupe, šta planiraju da prirede za predstojeću postavku ali i koga od kolega sa umetničke scene poštuju i prate.
Ovo će biti vaš treći kolaborativni nastup, kakve rezultate su donela prethodna dva i koliko zajednička produkcija utiče na vaše samostalne? Po čemu se razlikuju?
Prve kolaboracije su se desile na početku našeg poznanstva. Tako je naša saradnja zapravo i počela. Od 2011. razvijamo zajednički projekat oslikavanja korica starih knjiga koji i dalje traje, a kroz godine je izrastao u malu biblioteku. Ta iskustva smo prenosili u razne formate koji su rasli i menjali se kroz godine. Ono što smo primetili tokom saradnji je određeni sinhronicitet naših senzibiliteta izražavanja, koje smo odlučili da prigrlimo i dozvolimo da nas menjaju. Do sada smo zajedno izlagali crteže i slike, a ovaj put želimo malo više da zakoračimo u prostor.
Zbog čega Titraj, koji je koncept iza ove kolaboracije?
Naziv se odnosi na našu saradnju u određenim vremenskim razmacima. Kako sve što je živo u prirodi titra i titranje jednog sistema može probuditi titranje drugog. Tako i mi kao autori koji stvaraju u istom prostoru, idemo iz krajnosti u krajnost u potrazi za srednjom vrednosti i gde se naše ideje susreću. Ovi radovi su posledica jednog takvog pristupa.
Kakvi su vam profesionalni planovi za 2017. godinu, da li planirate samostalne nastupe? U kom pravcu se odvija vaše umetničko istraživanje?
Nakon ove izložbe se opet okrećemo sopstvenim projektima, kako bi završili neke ideje koje su već u pokretu. Što se Beograda tiče, Emilija će samostalno izlagati u galeriji Doma omladine u septembru, dok je Mario u dogovorima za sledeću godinu. Paralelno, nastavljamo u slobodno vreme sa našom saradnjom koja će polako otvoriti neki novi konkretniji projekat. Kao što i ova izložba najavljuje, sve više pažnje poklanjamo prostoru, kako kroz stvaranje objekata tako i preko realiziranja site-specific instalacija koje su uvek veliki izazov.
Kako vidite savremenu umetničku scenu u Srbiji? Koga biste od kolega sa umetničke scene izdvojili kao inspirativne i vredne pažnje? Da li uopšte postoji međusobni uticaj ili inspiracija među domaćim mladim umetnicima?
Prvo želimo da spomenemo kolege iz U10 kolektiva koji su doprineli razvoju domaće umetničke scene i dali podršku i priliku za izlaganje u zemlji i inostranstvu mnogim mladim umetnicima. Interesantna umetnica koja je iz Francuske, a živi i stvara godinama u Beogradu je Gaëlle Leenhardt, kroz čiju praksu možemo osetiti dašak evropske umetnosti i kod nas. Još bi izdvojili jedan interesantan umetnički par, Maja Đorđević koja trenutno hara New Yorkom i Emir Šehanović čiji rad je verujemo već dobro poznat beogradskoj sceni kao i u svetu. Izložba koja nas je oboje osvojila prošle godine je svakako Superstructure Branislava Nikolića u Salonu MSUB. Za nas mlađe, biti u prilici videti rad iskusnijih kolega je velika inspiracija i poticaj. Letos smo imali prilike da učestvujemo na Likovnoj koloniji u Jaloviku gde smo uvideli kako vreme provedeno zajedno može biti plodonosno za umetnike i kustose različitih generacija.
