Preslišavanje / Galerija Remont
Tokom 2012. godine u galeriji Remont organizovana je serija izložbi pod nazivom Preslišavanje, a sa ciljem da prikaže pregled umetničkih pozicija koji su se u Srbiji razvijale tokom prethodne decenije. Preslišavanje je predstavilo radove 30 umetnica i umetnika, uglavnom mlade i srednje generacije. U grupi od tri umenika, izložbe su se ređale prema različitim tematskim i medijskim pristupima savremenoj umetničkoj praksi. Preslišavanje je prvi pokušaj da se mapira umetnička aktivnost u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka. Zbog toga sa kustosima izložbe, Mićom Karićem, Sašom Janjićem i Slobodanom Jovanovićem razgovaramo o razlozima, rezultatima i koncepciji izložbenog projekta.
Kako i zašto se javila ideja za serijom izložbi Preslišavanje?
M.K. Ideja za Preslišavanje je došla pre svega kao rezultat naših razmišljanja na koji način sagledati dugogodišnji rad Remonta i u kontekstu toga dešavanja na domaćoj umetničkoj sceni nakon 2000-te godine. Početak tog perioda obeležen je svojevrsnim otvaranjem savremene umetničke scene, reaktiviranjem nekih starih i inciranjem novih organizacija i prostora, kao i njena veća internacionalna prisutnost. Vrlo brzo su početni optimizam i napori bili osujećeni daljim usložnjavanjem društvenih prilika, odsustvom suštinskih promena i jasne kulturne politike, nepromenjenom pozicijom margine za savremene umetničke prakse. U takvim okolnostima stasala je i još uvek je aktivna generacija umetnika koja pokušava da nađe načine da kontinuirano stvara i izlaže uprkos nedostatku šire društvene recepcije i ozbiljne podrške njihovom radu. Trajanje projekta, kao i prostorne mogućnosti Remontovog novog izlagačkog prostora navele su nas da Preslišavanje koncipiramo kao jedan mogući izbor ili uvid u scenu poslednjih desetak godina i za ovu priliku u selekciji su našli umetnici čiji smo rad od samih početaka, najpre kroz Remontovu galerijsku i projektnu aktivnost, najviše ispratili.
Sa.J. Galerija Remont je počela sa radom 2000. godine upravo sa jednim sličnim projektom, serijom izložbi pod nazivom Remont.Review. Treba naglasiti da je u pitanju bilo prvi projekat koji je problematizovao i dao relevantan pregled dešavanja na umetničkoj sceni Srbije tokom problematičnih 90-tih. Istorijski posmatrano prošlo je dovoljno vremena od promena koje su se desile 5. oktobra 2000. godine da bi smo mogli da rezimiramo neke stvari i donesemo određene zaključke. Kako smo se u međuvremenu preselili u novi prostor ovo je bila idealna prilika za jedan ovakav projekat. 3 kustosa, 30 umetnika podeljenih u 10 izložbi sa serijom pratećih događanja poput panel diskusija, predavanja i razgovora sa umetnicima.
Po kom kriterijumu su odabrani umetnici i kako su oni povezivani?
Sa.J. Svaka generacija umetnika ima svoju generaciju kustosa. Naš profesionalni razvoj je išao paralelno sa generacijom umetnika koje smo predstavili na izložbi. Mnogi od njih su izlagali u našoj galeriji, sa svima smo sarađivali na mnogobrojnim projektima i izlagali smo ih na raznim izložbama, tako da je potpuno logično što smo se opredelili da pozovemo baš ove umetnike i da ceo projekat nazovemo Preslišavanje. Sa jedne strane preslišavamo sami sebe, umetničku produkciju naše sredine, ali i opšti društveni kontekst vremena u kome živimo i stvaramo. Osnovni kriterijum je bio naravno kvalitet radova, umetničkih praksi kao i uticaja i značaja koji su dotični umetnici imali ne samo na našoj sceni, već i u jednom širem regionalnom kontekstu. Pokušali smo da ih povežemo i preko određenih tema, ali i medija u kojima pretežno stvaraju. Moram da naglasim da fokus nije bio na nekom celokupnom pregledu dešavanja na sceni, već upravo na dotičnoj generaciji umetnika i pojedinim fenomenima koje smo mapirali. Uprkos činjenici da je jedan sveobuhvatan pregled i te kako potreban, morali smo da se i zbog prostora, ali i zbog materijalnih sredstava ograničimo samo na jednu generaciju i samo na deo umetnika. Moram da napomenem da kada smo počinjali projekat samo na užem spisku se našlo oko 60 umetnika koji su po našem mišljenju zaslužili da se pojave u ovakvom projektu, ali nažalost nije bilo mesta za sve. Mnogi od njih će se naći u publikaciji koju spremamo. Ovo je samo jedno moguće viđenje i samo jedna od crtica neke buduće istorije savremene umetnosti u Srbiji.
Sl.J. Konsenzusom smo došli do tridesetak imena koje smo predstavili. Veza je bio uglavnom medij u kojem su radovi izvedeni, ili sličnost poetika pojedinih autora.
Koje teme i prakse su sprovođene u prethodnoj deceniji?
M.K. Jedna od glavnih ideja Preslišavanja je bila predstaviti kompleksnost umetničke scene kroz diverzitet viđenja, pristupa, poetika, fokusa umetničkih istraživanja. Zajedničko za izabrane autore jesu jasne, konzistentne prakse, aktivna prisutnost u umetničkom životu, relevantnost njihovog rada kada govorimo i o dešavanjima u internacionalnim okvirima. Kroz permanentna istraživanja medija u kojima rade umetnici su se bavili širokim spektrom tema, istražujući, objašnjavajući, propitujući kompleksnost sveta koji ih okružuje, aspekte njegovog društvenog, političkog, kulturnog, urbanog života.
Sa.J. Za razliku od recimo devedesetih kada je na sceni bila prisutna pre svega fascinacija novim digitalnim tehnologijama, kod generacija umetnika koju smo mi ispratili prisutno je krajnje racionalno i kritičko korišćenje kako novih tako i starih tehnologija. U tom smislu primetan je povratak klasičnoj slici, sve veća upotreba fotografije kao primarnog medija kao i trend kombinovanja različitih medija i pristupa.
Sl.J. Ne postoji jedinstveni pogled o dešavanjima na srpskoj umetničkoj sceni u bilo kom periodu, pa tako ni u poslednjoj deceniji. Nije nam bila želja da damo sveobuhvatan pregled scene – na Preslišavanju je predstavljen samo deo umetnika koji stvaraju u Srbiji u to vreme. Zato ne bih davao opšte zaključke.
Da li ste došli do nekih zaključaka po završetku serijala i da li se to poklapa sa vašim očekivanjima?
M.K. Projekat je za nas bio izazov jer je pre svega podrazumevao rezimiranje stanja na srpskoj savremenoj umetničkoj sceni protekle decenije, kao i markiranje njenih ključnih pojava i protagonista. Trudili smo se da u izboru umetnika, radova, tema što je više moguće pokrijemo svu kompleksnost scene. Reakcije učesnika, stručne i šire javnosti su bile pozitivne i posebno su se odnosile na koncepcije izložbi odnosno problemsko i medijsko grupisanje i povezivanje izabranih autora. Naravno, veliki je broj umetnika koji su svojim radom ostavili traga na sceni, a koji se nisu našli ovom prilikom u selekciji i ideja je da se u planiranoj pratećoj publikaciji svakako obrade i njihove prakse, kao značajni činioci umetničkih dešavanja poslednjih deset godina. Nažalost predviđeni prateći programi razgovora i prezentacija nisu zaživeli u onoj meri u kojoj su bili planirani i ostaju jedna od aktivnosti koja bi mogla da bude glavna oksonica nekog budućeg projekta.
Sa.J. Scena nije ni toliko heteregona niti baš tako mala, ali uzevši sve probleme u obzir, kao što su npr. nedostatak prostora za izlaganje, kolaps zvaničnih institucija, zastareli školski programi, estradizacija kulture i umetnosti, kao i skoro potpuno odsustvo podrške države umetnicima, primetili smo da dobar deo umetnika jednostavno nije prepoznat u lokalnoj sredini. Mediji su ostali tako reći u potpunosti zatvoreni za vizuelnu umetnost pa ne treba da čudi nezavidna situacija u kojoj se nalazimo. Sa druge strane novo doba je donelo i nove, pre svega, profesionalne standarde koji su postali opšte mesto savremene umetničke produkcije i u skladu sa tim čini mi se da nema više toliko lutanja i eksperimentisanja. Sa jedne strane ovo može izgledati loše, ali je sa druge strane dovelo do fokusiranosti koja pre ili kasnije iznedri toliko potreban kvalitet.
Sl.J. Kao i neke druge relevantne izložbe i projekti iz oblasti vizuelne umetnosti u poslednjih par godina, mislim i da je naš projekat prošao nezapaženo u medijima. Samo po neka radio ili tv emisija je ispratila Preslišavanje, uglavnom novinara koji inače prate rad Galerije Remont. Odsustvo kritičke javnosti je očekivana nelagoda i jedna od pojava koje su obeležile proteklih nekoliko godina na našoj umetničkoj sceni.
Kada se očekuje izdanje povodom serije i u kom obliku će ono biti?
Sa.J. U toku je pisanje tekstova, prikupljanje materijala i obrada svega onoga što smo do sad uradili. Nadam se da ćemo ceo posao završiti do kraja godine kada bi trebalo da se pojavi knjiga koja bi javnosti ponudila ono do čega smo došli u našim istraživanjima.
M.K. Štampano izdanje u ovom trenutku zavisi od toga da li smo i sa kolikim budzetom uspeli da prodjemo neki od aktuelnih lokalnih konkursa. Razmatramo i opciju elektronskog izdanja, a cilj publikacije je da se kroz tekstove kustoskog tima, fotodokumentaciju, ponudi širi i podrobniji uvid kako u umetničku produkciju, relevantne manifestacije/izložbe, pojave, autore koji su obeležili savremenu umetničku scenu, tako i u kontekste u kojima je ista nastajala i u kojima se razvijala poslednju deceniju.
