Slavica Popov
Slavica Popov je rođena 1976. godine u Zrenjaninu. Diplomirala je na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao viši kustos u Savremenoj galeriji Zrenjanin gde učestvuje u kreiranju, organizaciji i realizaciji izložbi savremene umetnosti i umetničke kolonije u Ečki (susreti akvarelista), na stručnoj obradi muzejskog materijala, kao i stvaranju imidža Savremene galerije i njenoj promociji u javnosti.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog putovanja.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Tišina.
Koja prepreka te frustrira?
Prokrastinacija
Šta trenutno čitaš?
Moja jedanaestogodišnja ćerka je čitala knjigu Ivane Nešić, Misija: Muzej pa sam morala i ja da zavirim u knjigu, inače ovih dana sam pročitala sjajnih 11 priča Rumene Bužarovske, Moj muž, a upravo počinjem knjigu Ingmara Bergmana, Razgovori u četiri oka.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Feminizam, možda malo izvikana reč, ali dok ne naučimo šta ona znači treba je ponavljati.
Koje promene oko sebe primećuješ u poslednjih par godina?
Iako moj vid slabi čini mi se da sve bolje vidim.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Umetnost hrani moju večnu znatiželju, navodi na razmišljanje, daje smisao.
Koja misao ili osećanje te veseli?
Kada u urušenom i besmislenom sistemu uspeš da izdejstvuješ i najmanji pomak, imaš osećaj kao da si pobedio sistem!
