Marijana Kolarić
U dvorani Apolo Doma omladine Pančeva održana je izložba “Banatski paviljon”, regionalna izložba koja je okupila savremene umetnike iz Vojvodine i Rumunije. Razgovaramo sa istoričarkom umetnosti Marijanom Kolarić koja je učestvovala u organizaciji i produkciji izložbe.
Kaži nam nešto o “Banatskom paviljonu”, projektu i saradnji sa Rumunijom.
Banatski Paviljon je izložba regionalnog karaktera koja je održana u Pančevu od 10. do 30. septembra, a čiji je cilj iniciranje saradnje i razmene na polju savremenih kulturnih i umetničkih praksi i tokova na lokalnom, regionalnom i prekograničnom nivou. Tematski okvir izložbe zasniva se na ideji da se na jednom mestu predstave savremeni mladi i afirmisani umetnici i umetnice, kao i oni koji tek započinju svoj umetnički rad. Ne upuštajući se u preciznija tematska određenja, nastojali smo da pružimo opšti uvid u u formalne, jezičke i estetičke, ali i duhovne pojave u novijoj umetnosti stvaralaca u Banatu, jedinstvenoj geografskoj celini, koja se danas prostire na nekoliko zemalja i to u Srbiji, Rumuniji i Mađarskoj.
Izložba je zamišljena najpre kao pilot akcija u okviru projekta “Poles of Cultures” koji grad Pančevo realizuje kao deo IPA programa prekogranične saradnje. Iako se projekat zasniva na kreiranju lokalnih strateških planova u oblasti kulture, Pančevo kao jedini grad među partnerima, a reč je još o Vršcu, Zrenjaninu i Temišvaru je imao već usvojeni strateški dokument za razvoj kulture te smo inicirali izložbu kao aktivnost koja bi ujedinila sve partnere u zajedničkom poslu.
U cilju pružanja što objektivnijeg prikaza aktuelne scene Banata, projektni tim se usaglasio da dela umetnika i umetnica bira selekciona komisija putem javnog poziva. Kustos izložbe i član selekcione komisije bio je Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremen umetnosti Vojvodine i za ovu priliku izabrano je 16 umetnika i 32 rada.
Banstki region sem što predstavlja bogatu kulturno istorijsku regiju, posebnost u pogledu savremene umetnosti čine pančevačko Bijenale umetnosti i Vršačko bijenale mladih, manifestacije sa višedecenijskim trajanjem koje su ostavile značajan istorijski i kulturološki trag i svakako predstavljaju i antecedente ove naše izložbe.
Projekat je finansiran od strane fondova koje Evropska unija dodeljuje za kulturu. Ispričaj nam tvoje iskustvo u apliciranju i sprovođenju ovakvog projekta. Da li misliš da je to jedan od načina na koji će se u budućnosti realizovati veći projekti u kulturi?
Projektno razmišljanje i planirane je nešto što se na putu evropskih integracija i u našoj zemlji sprovodi, a fondovi Evropske unije omogućavaju ne samo alternativne izvore finansiranja, nego i pružaju mogućnost umrežavanja, širenje poznanstava i saradnje, ali i razmene iskustava i znanja. IPA fondovi su predpristupni fondovi EU namenjeni zemljama koje pristupaju uniji i veoma su značajni za ostvarivanje nekih od traženih ciljeva koja Evropska unija očekuje od zemlje koja joj pristupa. Postoji niz drugih fondova kao što je “Creative Europe” fond čija je članica i Srbija koja za članstvo izdvaja znanstva sredstva pa se i očekuje da udruženja i institucije iz Srbije uzmu učešće, apliciraju i dobiju sredstva za svoje projekte. Ono što čini se nama u izvesnom smislu nedostaje je postojanje nacionalne Strategije na polju razvoja kulture koja bi jasnije odredila prioritete i ciljeve razvoja i u neku ruku davala smernice razvoja svim akterima u kulturi.
Da li misliš da scena na neki način može da se profliše ili možda uslovi time što dobija novac iz određenog fonda, ukoliko oni očekuju određeni stav koji bi finansirali ili je to slobodno polje?
Polazim od stava da umetnici postoje, ovde kao i bilo gde. Da bi se nešto nazvalo scenom treba najpre da se postave određeni parametri bilo geografski ili ideološki koji grupu umetnika definišu scenom.
Kada smo razmišljali o Banatskom paviljonu pošli smo najpre od ideje koja je teorijski i filozofski već razradjena u delima Martina Hajdegera i Kloda Levi-Strosa, da svako umetničko delo nosi vlastiti prostorno-vremenski kontekst, da je mesto sabiranja unutrašnjih svojstava bivstvovanja ovde i sada, te da će izložba pružiti mogućnost sagledavanja semantičkih, estetskih, poetskih i drugih osobina aktuelne umetnosti u Banatu i time omogućiti ocrtavanje ili definisanje nekakve savremene umetničke i kulturne scene Banata.
Izložba je omogućila da stvorimo uvid u pojedinačne stvaralačke procese umetnika u Banatu, a prednost smo dali izuzetno mladim umetnicima i to do 35 godina i celu priču povezali sa Bijenalom umetnosti koja predstavlja značajnu referencu ne samo za grad već i region.
Što se tiče uslovlejnosti fondova, projekat pišete sami, ciljeve i indikatore kreirate vi, tako da ako projekat dobijete a uglavnom se pada na administrativnim greškama, od vas se očekuje da pokažete sposobnost u realizaciji a stav i hrabrost u pisanju i apliciranju.
Da li manja udruženja – recimo umetnika mogu da apliciraju i dobiju sredstva za svoje projekte, nezavisno od neke institucije?
Naravno, sva udruženja mogu da apliciraju za sredstva, rok za Creative Europe je zatvoren 1. oktobra ali postoje fondovi za manje grantove kao što je ECF (European Cultural Foundation) i dr. Institucije se mogu pojaviti kao pridruženi partneri, ali i to nije uslov.
