Čija je Nova kolekcija?
NOVA KOLEKCIJA je edukativno-produkcijski projekat namenjen studentima umetnosti i istorije umetnosti iz Beograda i Novog Sada, koji se u više faza odvijao u proteklih godinu dana. Projekat je za cilj imao upoznavanje studenata sa uslovima na umetničkoj sceni u Srbiji.
Sudimac: Kada se kaže kolekcija uglavnom se misli na kolekciju nekih predmeta; to može biti lična ili kolekcija neke institucije. Čija je NOVA KOLEKCIJA?
Stojanović: Ideja za NOVU KOLEKCIJU je nastala u procesu lociranja problema u visokom obrazovanju umetnika. Velika osipanja generacija diplomiranih studenata umetnosti uslovljena su neadekvatnim pripremama za profesionalnu umetničku karijeru i nepostojanjem struktura koje bi omogućile nezavisnu umetničku praksu u Srbiji. Studenti istorije umetnosti, od kojih će se formirati budući kustosi, u sličnoj su situaciji. Umetnička grupa Treći Beograd prepoznala je potrebu da se nešto po tom pitanju preduzme i krenula je u definisanje onoga što danas znamo kao projekat NOVA KOLEKCIJA. Prvi i osnovni cilj koji smo postavili, bio je da okupimo studente umetnosti i istorije umetnosti oko zajedničkog i konkretnog zadatka. Metodološki okvir, koji smo na samom početku usvojili, predstavlja simulaciju procesa umetničke produkcije, kustosiranja i izlaganja. U tom procesu bili su obezbeđeni osnovni logistički uslovi i pomoć mentora Žolta Kovača, Olivere Parlić, Radoša Antonijevića, Anice Vučetić, Miloša Tomića, Ljubomira Vučinića i nezavisne kustoskinje Maje Ćirić. Tematski, bavili smo se pojmom umetničkog kontinuiteta i tu se nametnuo problem nedostupnosti jedne od najreferentijih tačaka u formiranju odnosa prema savremenom stvaralaštvu, tj. pitanje posledica nedostupnosti kolekcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u proteklih sedam godina. Kada smo postavili ove okvire, uputili smo javni poziv studentima za učešće na šta se odazvao daleko veći broj od očekivanog – oko 100 studenata umetnosti sa različitih umetničkih fakulteta i akademija u Novom Sadu i Beogradu i oko 20 studenata istorije umetnosti.
Imajući sve ovo u vidu, NOVA KOLEKCIJA ne pretenduje da bude skup predmeta ili umetničkih radova koji bi postali deo neke institucije. NOVA KOLEKCIJA je zapravo jedna vrsta dokumenta, preseka razmišljana i pitanja jedne cele generacije budućih umetnika i kustosa. Materijalni delovi NOVE KOLEKCIJE su između ostalog i umetnički radovi nastali u toku projekta koji će do 31. oktobra biti prikazani u okviru jedne od 6 izložbenih celina: PLAYGROUND (Umetnički prostor U10, Kosovke devojke 3), PLODOVI GNEVNIH/LOTOS (Inex galerija, Višnjička 76), PITAJ SADAŠNJOST – MOGU LI DA PRIČAM O TOME?; PITAJ PROŠLOST – TRANSFORMIŠI PROŠLOST; <2,4% (Studio u Kraljevića Marka 8) i VAZDUH KAO CELINA (Studio u Crnogorskoj 5.). Produkciju radova finansirali su sami studenti, a nakon izložbi radovi će im biti vraćeni.
Naša zamisao prvenstveno je bila da projektom i izložbama u okviru projekta generišemo novo znanje. Samim tim, NOVA KOLEKCIJA nije puki zbir njenih materijalnih delova, već potencijal zaključaka i pitanja koje su učesnici na projektu, studenti umetnosti i istorije umetnosti, pokrenuli. Mera uspeha NOVE KOLEKCIJE je zapravo to kako će se osvešćivanje problema i konteksta u kome se studenti nalaze odraziti na njihovo dalje delovanje i opstanak na sceni.
Sudimac: Kuknjava za MSUBom postala je opšte mesto u intervjuima sa umetnicima tako da cela priča postaje smešna i apstraktna, sa druge strane možemo konstatovati nesposobnost umetničke javnosti da na zadovoljavajući način politizuje problem Muzeja i da ga poveže sa celinom društvenih odnosa unutar kojih se umetnički život reprodukuje. Nova kolekcija čini mi se kao fina prilika da se kroz praktičan rad i suočavanje sa poteškoćama studenti podstaknu na pronalaženje novih pristupa. Ishod ovakvog promišljanja od velikog značaja je za učesnike, kao i za one koji su u žalosti.
Stojanović: U potpunosti se slažem. Samo pitanje odnosa NOVE KOLEKCIJE i MSUB, po mom iskustvu, često biva shvaćeno vrlo pojednostavljeno i banalno. Projekat je započet razmišljanjima isključivo o poziciji studenata umetnosti i istorije umetnosti u društvu, i to je fokus koji se održao do kraja. Kroz različite faze NOVE KOLEKCIJE provlačio istorijat i višeslojna uloga MSUB za formiranje scene i odnosa prema modernoj i savremenoj umetnosti. Na neki način, kroz projekat je podvučen značaj MSUB kao institucije i podstaknuti su pojedinci da prema njoj izgrade nekakav odnos. MSUB (ovog puta) nije učestvovao u projektu, a osnovna poteškoća za studente, pogotovu prilikom priprema radionca i predavanja, bila je oskudnost i nedostupnost informacija iz (nedigitalizovanog) arhiva. U tom smislu, nezamenjiv je doprinos pojedincaca poput Ješe Denegrija, koji su nesebično sa studentima podelili pojedinosti iz prošlosti MSUBa i različite dimenzije njegove funkcije i na osnovu ličnog iskustva.
Sudimac: Da li je postojala i ako jeste kako je vršena selekcija učesnika?
Stojanović: Projekat se odvijao u više faza. Prvi deo projekta bio je pripremni i u okviru njega četiri studentkinje istorije umetnosti sa mentorkom Majom Ćirić, pripremile su seriju radionica i predavanja koja su bazirale na fenomenima relevantnim za formiranje savremene umetničke scene u Srbiji sa osvrtom na kolekcije, poziciju i istorijat MSUB. Kroz tri meseca predavanja i radionica prošlo je oko 100 prijavljenih studenata umetnosti sa različitih državnih i privatnih fakulteta i akademija umetnosti u Beogradu i Novom Sadu, te i 20ak studenata istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu. Nije postojao kriterijum za selekciju učesnika, sem popunjenog prijavnog formulara sa motivacionom izjavom. Dakle, jedan od principa koje smo dosta rano usvojili pri definisanju projekta, jeste princip otvorenosti.
U drugom delu projekta, studenti umetnosti koji su prošli predavanja radili su na zadatku koncipiranja i produkcije radova. Radovi su mogli biti individualni ili grupni, nisu bili ograničeni medijumom, a jedina propozicija je bila da na neki način referišu, kritički obrađuju neki od fenomena i pitanja koja su pokenuta u okviru projekta ili iz šireg društvenog konteksta koji ih pogađa. Prilikom koncipiranja i produkcije, studenti umetnosti su na raspolaganju imali jednog ili više mentora koje su mogli da biraju i konsultuju u toku nekoliko meseci artikulisanja radova. Ovim je uspostavljen i još jedan princip NOVE KOLEKCIJE, a to je međugeneracijski dijalog studenta umetnosti i već afirmisanih umetnika na sceni, koji prethodno nisu imali kontakt. Potom, tim kustosa, studenata istorije definisao je izložbene celine od svih prispelih isprodukovanih radova studenata umetnosti (nije bilo selekcije). Oko 40 autora i 36 radova našli su svoje mesto u okviru već pomenutih 6 izložbenih koncepata na četiri lokacije.
Sudimac: Ovo je jedan od mnogih poziva na samoorganizovanje. Samoorganizujemo se da bi nešto konačno počelo da se dešava, a onda se često dogodi da besplatno glumimo scenu, popunjavamo program u institucijama, dovršavamo obaveze zaposlenih itd. Ko će još osim učesnika i organizatora zaraditi simbolički kapital u ovom slučaju? Dalje, sa kolikim budžetom je moguće realizovati jedan ovakav projekat?
Stojanović: Samoorganizovanje je postalo modus operandi na kulturnoj sceni u Srbiji, a to je situacija koja je pitanje bilateralnog društvenog konsenzusa; tako nešto zahteva da se na date uslove pristane i da se svesno radi ulaganjem sopstvenih resursa. Što se tiče NOVE KOLEKCIJE, osim osnovnih sredstava za produkciju izložbi koje smo dobili od Ministarstva kulture i informisanja R. Srbije, te i Asocijacije Urbani inkubator, potrebe projekta nadomestio je dobrovoljno uložen trud, energija, kontakti i vreme organizatora, studenata, dizajnera, mentora, kustosa i ostalih uključenih u projekat.
Simbolički kapital NOVE KOLEKCIJE su zaradile sve one institucije čija je uloga da zastupaju interese, obrazuju i osposobljavaju umetnike i kustose, a koje to ne rade na adekvatan način. Školarine su neopravdano visoke, obrazovni profili na umetničkim fakultetima i akademijama u raskoraku sa tržištem rada, a reprezentativne organizacije poput ULUSa odavno ne funkcionišu razjedinjene unutrašnjim nesuglasicama. Niko ne brani prava niti aktivno snosi odgovornost za generacije (budućih) umetnika i kustosa, iako formalno taj prostor zauzimaju institucije koje bi trebalo time da se bave. Pored svih višegodišnjih problema u kurikulumima i organizaciji fakulteta i akademija koje pohađaju budući umetnici i kustosi, nijedna intitucija u gradu nema programe namenjene isključivo profilu studenata umetnosti i istorije umetnosti. (Samo)organizaovanje NOVE KOLEKCIJE se nametnulo kao nužnost, ali ono je samo po sebi diskutabilno. Pitanje sa koliko sredstava je moguće organizovati ovakav jedan projekat je u stvari pitanje toga koliko je organizacija spremna da pravi kompromise, a tzv. nezavisna kulturna scena u Srbiji svake godine pomera prag tolerancije i održava svoje delovanje uglavnom na razvijenoj ekonomiji usluga unutar mreže. U perspektivi, samoorganizovanje je održivo i zdravo samo kada nije jedini model funkcionisanja.
__________________
Umetnici/e koji su izlagali na izložbama u okviru projekta Nova kolekcija su Žarko Aleksić / Antonije Burić / Aleksandra Bogdanović / Valentina Brković / Borjana Valčić / Katarina Galić / Grupa Gatet / Mirza Dedać / Stanislav Drča / Tea Lukač / Sanja Latinović / Bogdan Obradović / Kristina Oparušić / Natalija Paunić / Bojana Pašajlić / Milica Pavlović / Milena Pešut / Jelena Perišić / Miloš Petrović / Dušan Popović / Dejan Radisavljević / Tijana Radenković / Bojana Radenović / Dragana Radenović / Milica Mila Ristić / Nikola Radosavljević / Valentina Talijan / Danijela Tasić / Nikola Nikolić / Tamara Kokić / Aleksandra Kitanović / Tijana Knežević / Irena Marković / Nenad Milovanović / Doris Milešević / Nikola Jovanović / Ana Cvijanović / Nevenka Šmitran
Kustosi/kinje izložbi su Senka Latinović / Teodora Jeremić / Milan Šušak / Kristina Grebenar / Tanja Đorđević / Mirjana Jemović / Karmen Stanču.
Fotografije: www.facebook.com/projekatnovakolekcija
