Aleksandar Todorović / C4
Umetnik Aleksandar Todorović je, osim što aktivno stvara i izlaže, od skoro počeo, sa nekoliko kolega da organizuje i realizuje niz događaja koje potpisuju kao “Grupa C4”. U međuvremenu “Grupa C4” je formalizovala svoj status i kao udruženje građana. Ovom prilikom sa njim razgovaram o karakteru grupe, njenim članovima i njihovim planovima.
Kako da predstavimo C4, kao umetničku grupu ili kao poduhvat?
S obzirom na trenutnu aktivnost, C4 možemo predstaviti najpre kao grupu, koja za cilj ima različite aktivnosti kroz koje će promovisati ne samo članova grupe, već i druge umetnike, koji se na ovaj ili onaj način bave angažovanom umetnošću. Kada smo odlučili da pored nas predstavljamo i druge umetnike, pa čak i da razmišljamo o on-line art časopisu koji bi izlazio dva-tri puta godišnje (za sada je to samo ideja), kao i da kroz našu aktivnost pokušamo da pribavljamo sredstva za organizovanje izložbi i ostalih planiranih aktivnosti poput diskusija, predavanja, čak i mogućih aktivističkih delovanja, mi smo prerasli u poduhvat. Našim delovanjem pokušavamo da razmrdamo ljude, ne samo redovnu publiku koja se sve više osipa, već i ljude koji nisu nikada ušli u galerije, da ih pokrenemo iz apatije, da shvate da su i umetnici ljudi kao oni, koji kroz umetnost mogu da predstave probleme čije posledice svi zajedno osećamo, na njima prijemčiv i razumljiv način – a to je već samo po sebi poduhvat, u kome koristimo medije, društvene mreže, kao i naše lično angažovanje.
Ko sve čini C4? Šta je zajednički imenitelj svim članovima?
Za sada, grupu C4 čini šest autora – Aleksandar Todorović, Aleksandar V. Branković, Miloš Đorđević, Vuk Vučković, Milan Nenezić i Marko Stajić. Ono što nam je zajedničko je da se svako od nas u svojoj umetnosti bavi društvenim fenomenima. Kao grupa delujemo jače, međusobno se podupirući i dopunjujući jedni druge. Zajedno nudimo i jednu kompletniju sliku problema našeg društva, pritom ne mislim samo u lokalnim okvirima, već i šire, globalno gledajući. Jaka kritička crta, kao i svojevrstan bunt, pa i provokativnost, takođe predstavljaju zajedničke crte koje nas povezuju, dok je pristup radu, svojstven svakom autoru, nešto što pored različitih obrađivanih fenomena dodatno doprinosi i vizuelnoj i narativnoj širini koju ova grupa predstavlja publici.
Već ste izlagali zajedno, a planirate još događaja. Koji su vaši ciljevi?
Ima ih više. Kao grupa lakše možemo da dođemo do izložbenih prostora – možemo lakše da ih popunimo ukoliko je prostor veliki, a ako se radi o izlaganju negde u inostranstvu, troškovi transporta se mogu podeliti- što je značajna stavka za sve umetnike. Takođe, kroz zvaničnu registraciju, dolazimo u mogućnost da u kontaktu sa institucijama (muzeji, ministarstva, galerije), drugim grupama ili individualnim umetnicima, delujemo ozbiljnije i zvaničnije, da dobijamo materijalna sredstva i sponzorstva. Ako neko od umetnika preko grupe dođe u poziciju da prodaje svoje radove, da sklopi ugovor o predstavljanju u nekoj galeriji, nakon čega može neometano da stvara i da zaista živi od toga, grupa je postigla svoj cilj u potpunosti. Pa ipak, osnovna stvar je da ne bi smelo biti kompromisa koji bi za posledicu imali da budemo manje oštri u svojoj umetnosti, ne bi li se naša umetnost lakše prodavala. Naš cilj nije da povlađujemo publici, već da je provociramo, da je izvlačimo iz okoštalih matrica ponašanja i razmišljanja.
Do skoro je vladalo mišljenje da su klasični mediji suviše uklopljeni u kapitalistički sistem, te im zbog toga nedostaje potencijal da zaista predstavljaju ozbiljnu kritiku, ali se ispostavilo da je to slučaj sa svim medijima. Kakvo je vaše mišljenje o kritičkim mogućnostima slike?
Da mislimo da nema nikakve šanse za promenom, verovatno se ne bi ovim ni bavili, pogotovo ne u ovakvoj formi. Ljudi koji se bave kreativnim aktivnostima, ne samo umetnici, već npr. i kolege iz društvenih nauka, sociolozi, psiholozi, novinari (ima naravno ljudi sličnog kova i u drugim profesijama) imaju uglavnom veću dozu entuzijazma i želje da promene stvari na bolje, neku svojevrsnu dozu samožrtvovanja i altruizma (u smislu da rade mnogo na tome za malu ili pak često za nikakvu dobit) koja ih inspiriše da se više zalažu za ostvarenje nekog boljeg, drugačijeg u humanijeg sveta. Mi pratimo tehnološki napredak i sve što on nosi, i koristimo sve moguće načine da dođemo do što šire publike. To je posao koji ovde retko ko radi, uglavnom iz nedostatka vremena, a ponekad i zbog neznanja ili pak opravdane letargije indukovane konstantnom egzistencijalnom nesigurnošću. Naše društvo se sistematski, već godinama i decenijama, potpuno udaljilo od koncepta umetnosti, da ona može da ima neki veći značaj, osim da stoji i trune po muzejima koji godinama čame prazni i zatvoreni, ili u galerijama u koje retko ko uđe, uglavnom samo na otvaranju izložbi, ako i tad. Ne možemo a da se ne otmemo utisku da takvo stanje nije isključivo samo posledica siromaštva i mera štednje (što u našem slučaju, uz opštu nekompetentnost institucija verovatno jeste glavni razlog), već da se aktivno radi da takvo stanje bude u društvu, i da se sve više pogoršava (svaka mogućnost da to i nedvosmisleno dokažemo, iz ove pozicije u kojoj smo, tj. da smo van vladajućih struktura, pada u vodu, i približava se teorijama zavere). Umesto umetnosti, ljudima se nudi zabava koja se izjednačava ili čak proglašava umetnošću- a kojoj upravo nedostaje taj momenat kritičkog posmatranja stvarnosti. Ako se čoveku ne nudi neki izazovan sadržaj, koji može da ga osvesti, postaje docilan, nesposoban da misli da je pozicija u kojoj je nepravedna, i da bi trebao da je nekako promeni- nauštrb naravno onih koji ga iskorišćavaju. Nije to naravno samo kod nas, tako je i u celom svetu, i pre će biti da mi sledimo svetske trendove, a ne obrnuto. Takođe, činjenica je da se u obrazovanju jako malo sredstava i vremena odvaja za umetnosti- prosto čovek stiče utisak da su ti školski predmeti tu da bi se zaposlio kontigent ljudi sa fakulkteta umetnosti i čuvao socijalni mir, nego da se budući naraštaju estetski opismene. Kao rezultat, imamo narod koji umetnost uglavnom malo ili nimalo ne razume, i koji se prezrivo i sa nepoverenjem odnosi prema njoj, i ljudima koji se bave njome. Nažalost, samim tim se dešava sve veće odvajanje naroda od umetnosti, od toga šta sve ona može da im donese, i ona sve više postaje nešto čime jedino mogu da se bave stručnjaci, ili pak ljudi koji mogu da je priuštiti (ne samo materijalno, već i vremenski), a kojih je sve manje- moramo imati u vidu da se umetnost, i to visoka, itekako prodavala i cirkulisala na Zapadu i među srednjom klasom, koja je mogla da priušti makar crteže, grafike, pa i manje slikarske i skulptorske komade poznatih umetnika. No, sa sve većim propadanjem i siromašenjem globalne srednje klase, i sve većim jazom između bogatih i siromašnih, umetnost postaje nešto što se sve više prepoznaje kao luksuz, koji najveći broj ljudi ne mogu da priušte, niti da u borbi sa osnovnim egzistencijalnim problemima nađu vremena i strpljenja da je razumeju. Mi, kao grupa, želimo da našim maksimalnim ličnim angažovanjem, umetničkim i ljudskim, makar malo promenimo situaciju, ne samo u društvu kome nudimo na uvid radove koji su neopterećeni potrebom da se nekome svide već odražavaju autentičan i beskompromisan stav autora prema posmatranom fenomenu, već i kod samih umetnika, kojima nudimo kolaboraciju i šansu da njihovi radovi (takođe angažovani, jer to je osnov ove grupe) ostvare jedan dublji dijalog sa radovima njihovih kolega koji se bave sličnim stvarima, i da samim tim bude jači efekat kod publike. Opet, mi ne želimo da nudimo konačna rešenja fenomena koje posmatramo, niti da podupiremo neke ideologije (političke, religiozne ili neke druge)- ima već primera umetnosti koja je u službi totalitanih režima preuzela takvu vrstu propagandno-edukativne uloge, i koja se “odnarodila”, i stavila se u službu vladajuće elite, samim tim izgubivši kritički i osvešćujući potencijal. Jedino rešenje koje kao grupa možemo ponuditi, bilo da su naše kolege, publika, i društvo u celini, da pojedinci moraju prvo poći od sebe kroz kritičko samoposmatranje, zatim sebe promeniti (na bolje), pa onda prepoznati i druge kao što su oni, pomoći im i udružiti se, i onda menjati stvari na globalnijem planu – svaka sličnost ovog modela sa organizovanjem naše grupe je naravno, potpuno namerna.
Da li prepoznajete veze sa autorima koji su se kroz istoriju bavili ovakvim temama? Da li se i kako bavite tim vezama?
Postoji velika razlika između ranijih i sadašnjih autora angažovane umetnosti. Danas umetnici moraju daleko više da se bave teorijom, marketingom, da prate trendove, da budu u toku sa svetom koji grabi sve bržim i većim koracima – uz sve to i da stvaraju dovoljno kvalitetna dela. Takođe, nove umetničke forme, kao i tehnološki napredak i mogućnosti koje on pruža- diseminacija ideja i slika putem interneta, viralne kampanje, društvene mreže – uz prelazak umetnosti i na polje samog aktivizma, sve su to različite mogućnosti, koje mogu da pomognu autorima da zaista imaju veći društveni uticaj. Umetnici to treba da koriste, koliko im vremenske i materijalne mogućnosti dopuštaju. U tom smislu postoje razlike, kao i u tome što su navedeni autori svet posmatrali iz prizme vremena i vrednosti koje danas izgledaju prevaziđene, poput hrišćanskih ideala koje je propagirao Hogart, ili komunističke utopije Kuna. Pa ipak, osnovna i zaista iskrena želja za nekim humanijim svetom, kao i kritikom postojećeg stanja je jednaka kod svih, bez obzira na vremenske i kulturne razlike.
Na našoj sceni ima još autora koji se u svom radu bave problemima društva. Da li pratite domaću scenu, možda i inostranu, tražite li takve autore kao potencijalne članove ili možda saradnike na nekim novim projektima? Da li vam se možda neko javljao u međuvremenu?
Naravno, ima ih, i to kvalitetnih. Iako smo mali kulturni prostor, ovde i dalje stvara znatan broj mlađih autora i autora srednje generacije, čiji su radovi, proporcionalno budžetima i mogućnostima, na istom, a ponekad čak i boljem nivou od inostranih (to dokazuju nagrade koje ostvaruju na inostranih umetničkim konkursima i takmičenjima). Uglavnom se ne zna za te autore, zbog nezainteresovanosti društva i institucija – svi kažu da im je bitnija egzistencija, a o kulturi, o tome ćemo kasnije, “kad se situacija sredi”- u prevodu nikad. Ponekad je to i posledica nedovoljne aktivnosti samih autora, koji se nedovoljno ili uopšte ne reklamiraju (prebashodno misleći na internet i razne umetničke, pa i društvene mreže) uprkos više nego solidnom kvalitetu svoga rada. Takođe, sa kolegama se nakon studija vrlo često izgubi kontakt i za umetničko stvaralaštvo dragocena komunikacija, pa i dobronamerna, konstruktivna kritika. Takođe, i istoričari umetnosti, kako stariji, tako i oni mlađi, slabije prate scenu i uopšte savremene mlađe umetnike, i ređe ulaze u djalog, iako bi jedni drugima bili odlična ispomoć i potpora. Postoje ipak oni istoričari umetnosti, pa i umetnici, koji otkrivaju, pa i pomažu svoje mlađe kolege, mada je njih ipak manji broj nego što bi našem kultrnom prostoru trebao. Iako retki, oni su nam upravo i velika inspiracija da se i mi svojim udruživanjem borimo zajedno, i da pomažemo i “iznosimo na svetlo” i druge kvalitetne autore. Naravno, ovde govorimo o umetnicima koji se bave angažovanom umetnošću (veoma široko shvaćenom), pošto nam je to najbitniji faktor- uz priznanje kvaliteta mnogim umetnicima koji se ne bave tom vrstom umetnosti. Do sada su nam se javljali neki umetnici, i neke od njih, kao i one koje sami nađemo, ćemo zvati na neke projekte, bile to izložbe ili pak nešto drugo, a već smo bili u prilici da to i učinimo. Imamo već neke projekte u vidu, u pripremi, kao i autore koje ćemo zvati- sledeća izložba na kojoj ćemo imati više koizlagača biće u galeriji Inex, krajem aprila. Za sada aktivno pratimo, i sakupljamo utiske o našoj sceni i umetnicima na njoj, vršeći i tu ulogu kustosa i istoričara umetnosti, pa ćemo shodno prilici već organizovati primerene kolaboracije sa drugim umetnicima. A i ova grupa nije večito zatvorena, u nekom periodu može biti i proširena ili pak izmenjena u svom osnovnom sastavu, bez menjanja njene suštine.
–
Više informacija o grupi možete naći na artgroupc4.wordpress.
–
Fotografije preuzete sa www.facebook.com/
