Pozorišta kapitalističke surovosti Medeja 5
Marko Dimitrijević i Uroš Jovanović su razgovarali o performansu Pozorišta kapitalističke surovosti Medeja 5, održanom u Ostavinskoj galeriji – “Neki su bili šokirani, neki su bili besni, neki su plakali, a priča se da sada plaču i oni koji su propustili.”
Čime se bavi serijal nove Medeje?
Uvek iznova i iznova proveram da li je moguća umetnost koja nije plaćena i koju rade umetnici koji nisu plaćeni šireći ideju o tome da svi imaju pravo na stavranje bez obzira na to kako nas je pojedinačno kapital rangirao. Pitam ljude koja je bila njihova najveća ljubav i šta su bili spremni da urade za nju.
Mogu li se tvoji performansi nazvati stand up tragedijom?
Kada su loši, da. Princip je obrnut u stand up je cilj zabaviti gledaoca, mi zabavljamo sebe.
Da li su to istinite priče?
Ja insistiram da učesnici budu iskreni prema sebi to mi je najbitnije. Isterivanje istine me ne zanima.
Kako si birao ekipu za performans?
Ja sam poznat kao Beogradski davitelj. Ja idem po gradu i davim ljude da učestvuju sa mnom u umetničkom procesu i da osete radost umetničkog stvaranja. Retki su oni koje nisam pokušao da pridavim.
Jedna od performerki je nakon 2 minuta stravičnog vrištanja izgovorila :”Ja ne znam šta ćete vi tačno sa ovim sada.”
Da li tvoji performansi pokušavaju da stvore katarzu ili su neka vrsta šok terapije, ili terapije, bez ikakve odgovornosti prema gledaocu?
Ja sam levičar i anarhista sve ovo radim da bih promenio materijalne uslove proizvodnje. Kao i u životu tako i u performansima Pozorista kapitalističke surovosti gledaoci ne postoje. Svi smo zapravo učesnici u društvu spektakla.
Da li ti se dešava da na tvojim performansima publika protestuje i kako vidiš odsustvo javnog reagovanja publike čak i kad je izložena vrlo šokantnom sadržaju?
Ljudi često izlaze ubrzanim korakom sa perfomansa pre njegovog kraja. Život je danas brutalan, ne znam kako bi drugačije mogla da bude i umetnost, ali meni se ljudi često smeju zbog moje naivnosti i istrajnosti u ludilu.
Zato, kada ja učestvujem na sceni onda tu bude i smeha. Dosta smeha. Medeja 4 je bila smešnija od Žikine dinastije 9.
Moram priznati da sam do pre mesec dana patio što perfrormanse Pozorišta kapitalističke surovosti niko ne gleda, mislim na taj beogardski umetnički krug, ali ustavri ko bi došao da gleda davitelja u akciji.
Sada, u ovom trenutku zapravo žudim da sa žrtvama ostanem potpuno sam.
