Peti rođendan Ulične galerije / Third Eye Crying
Peti rođendan Ulične galerije proslavljen je u petak, 21. aprila, izložbom ilustracija „Third Eye Crying”, umetnika Vanje Vikala Linncha, i muzičkim nastupom grupe Bullet for a Badman.
PET GODINA NA ULICI
Pre pet godina prostor u mračnom prolazu iza spaljene Kozare služio kao neformalni toalet. I danas služi samo što je to sada Ulična galerija. Samo nekakvi puritanci ili dežurni cinici neće priznati veličinu te razlike. Samo neko sa pogrešnim očekivanjima od umetnosti i urbanih intervencija može biti nezadovoljan. Ulična galerija nije nastala kako bi ulepšala prolaz već kako bi vratila dostojanstvo njegovim korisnicama i korisnicima. Ona je u potrazi za novim izlagačkim praksama, ali i za novim oblicima društvenosti u javnom prostoru. Da javni prostori mogu da budu glavni akteri u legitimisanju novih društvenih i kulturnih vrednosti potvrđuje broj ljudi koji se okuplja u galeriji.
Komodifikacija prostora i komercijalizacija svega nije zaobišla ni samu ulicu, pa se tako trotoari sužavaju zarad parking mesta, trgovi pretvaraju u bašte kafića, a svaka vertikalna površina u oglasni prostor. Nezavisno stvaralaštvo je time saterano na marginu, metaforički i bukvalno. Ulična galerija pokušava da okupi i artikuliše poziciju kako kulturne, tako i društvene margine. Smeštena u nekada zapušteni prolaz i okružena mnogobrojnim komercijalnim sadržajima, njena svrha nadilazi čisto galerijsku ili kulturnu funkciju. Njena temeljna uloga je propitivanje same mogućnosti postojanja takvih prostora, i šire – odnosa koji utiču na razvoj grada.
Pored velikog broja izložbi galerija je ugostila nekoliko festivala, filmskih projekcija i radionica, pa su tako u njoj održani i festivali Radost Ludost, Mikro festival amaterskog filma, Vreva, Novo Doba i Fijuk sajmovi. U saradnji sa klubom Podmornica zajednički su organizovani mnogi koncerti, a uspešno je realizovana i inicijativa da se prolaz u kome se galerija nalazi, nazove Čavketov pasaž. Kasnije se u prolazu otvorio novi klub Centar urbane kulture, koji je sa svojim resursima pomagao program galerije. Takođe, saradnja sa ekipom okupljenom oko festivala Novo doba i Fijuk sajma, donela nam je brojne zanimljive programe, koncerte i teme. Posebno smo ponosni na činjenicu da je naša galerija inspirisala nastanak nekoliko novih sličnih mesta po Srbiji. Mreža uličnih i otvorenih galerija tako se razgranala i u Valjevu, Šapcu, Novom Sadu, Smederevu, Vranju i Beogradu. Takođe, galerija je od svog nastanka povremeno sarađivala i sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu, galerijom Remont, Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Oktobarskim salonom, Kulturnim centrom Beograda, ULUPUDS-om, i drugima.
Vrednost ove galerije prepoznala je i međunarodna platforma institucija European Prize for Urban Public Space, koja nas je 2014. godine predložila za nagradu za najbolji javni prostor u Evropi. Tom prilikom među brojnim inspirativnim primerima, Ulična galerija bila je predstavljena na izložbi u Centru savremene kulture u Barseloni.
Na prvi pogled vam se može učiniti da je neki prostor napušten ili neiskorišćen, potpuno devastiran, zanemaren, a zapravo tek njegovim intenzivnim korišćenjem počinjete da otkrivate razne slojeve, interese, poteškoće i izazove koji se kroz takvo korišćenje javaljaju. Delovanje u javnom prostoru daleko je kompleksnija stvar, nego što smo mislili kad smo prvi put ovde i došli. Nije bilo lako opstati pet godina na ulici, ali odustajanje nije bila mogućnost. Niti smo dozvoljavali da nas to obeshrabruje. Svaku tešku situaciju, a bilo ih je mnogo, doživljavali smo kao izazov. Dakle, Ulična galerija nije poziv da se okreči Beograd (mada bi mu dobro došlo) već da se ponovo osvoji, sa margine i iz budžaka u koje su njegove građanke i građani saterani. Njen uspeh nije preko 80 realizovanih izložbi i na desetine drugih događaja, već sve ono što je iz tih susreta proizašlo. Njena najveća vrednost jeste jasna opredeljenost da provocira dijalog, ponudi prostor za razmenu i stvara drugačije društvene odnose.
Uličnu galeriju je, u aprilu 2012. godine, osnovao kolektiv Ministarstvo prostora. Ovaj kolektiv nastao je godinu dana ranije u Beogradu, sa ciljem da promišlja budućnost gradova. Polje delovanja su različite urbane transformacije Beograda i drugih gradova u Srbiji, koje pomno prati i na koje reaguje. Grupa je svoj zajednički rad u početku usmerila na neformalno stvaranje i odbranu javnih prostora, koristeći se uradi sam filozofijom. Ovo je dalje vodilo proučavanju različitih pristupa razvoju gradova, kulturnih praksi, i intervencija u gradovima, kroz niz akcija, izložbi, radionica i javnih diskusija. Međutim, Ulična galerija ne bi bila ono što danas jeste bez još dva pridružena člana, dva važna prijatelja i dva para veštih ruku. Prvi, Doca, majstor za sve, sa posebnim znanjem iz oblasti vazduhoplovnog mašinstva, i veštinama u popravljanju i održavanju mašina, kompjutera, automobila, kuća i postavljanja izložbi. I drugi, Horda, dobri duh galerije, asistent prvog, koji je pored svih svojih veština, postao i fotograf, pa čak i jedan od izlagača u Uličnoj galeriji.
