Nikola Marković / Čuvari plamena
Čuvari plamena: ili više vatre u sliku ili sliku u vatru?
U Prodajnoj galeriji “Beograd” na Kosančićevom vencu u toku je audio-vizuelna instalacija Nikole Markovića pod nazivom “Čuvari plamena”.
“Osetljiv na društvenu klimu u kojoj živi i stvara – ponajviše vezan za srednju Evropu – Nikola Marković “Čuvarima plamena” i nadalje problematizuje stvarnost s kojom je umetnik svakodnevno suočen. Želi da odbrani integritet stvaraoca i upozori ga da kompromis ne vodi ka vrednom umetničkom delu, jer, ako nema dovoljno strasti i samopouzdanja – “sliku treba baciti u vatru”. Ali, naravno, ovde nije reč samo o tome i(li) o bukvalnim paljevinama.”
Odlomak iz pratećeg teksta Save Popovića
“Osnovna ideja ovog rada je pokušaj da se kroz jedan ironičan pristup preispita situacija na aktuelnoj umetničkoj sceni, a kroz tu prizmu i situacija u samom društvu. U ovom slučaju naglasak je pre svega na „našoj sceni“, koja u potpunosti odslikava situaciju u društvu. Duboka polarizovanost našeg društva neminovno se odrazila i na samu umetničku scenu. Sledeći ideološku podelu društva na dva diskursa: „patriotski“ i „proevropski“ („kosmopolitski“), i sama umetnička scena se ušančila u ova svoja dva dominantna diskursa, odbacujući, usled svoje isključivosti, sve ono što bezrezervno ne pripada jednom od ova dva ekstremna pola. Tako se stvorio princip “vrzinog kola”, gde usled sve manje podrške kulturi ta polarizacija biva sve izraženija, dok, sa druge strane, baš sama polarizacija doprinosi sve manjim ulaganjima u umetnost. Time je stvar dovedena do apsurda. Dovedeno je u pitanje i samo postojanje umetničke scene, koja se još uvek održava pre svega na ličnom entuzijazmu (bolje reći – mazohizmu) pojedinaca. Baveći se jedino održavanjem i odbranom svojih pozicija, ušančeni u svoje rovove, oni su izgubili širu sliku stvari. Promiču im i više godina zatvoreni muzeji, i sve manji budžeti za kulturu, ukidanje nadoknada za izlaganje u galerijama, situacija oko otkupa… Sve je to nevažno naspram odbrane svog pogleda na umetnost i na to šta bi ona trebalo da bude. Otuda i ovo ILI – ILI u mantri, ispisanoj i izgovaranoj, u ovom “vatrenom krugu”. Odlika ovakvih malih (u svakom smislu malih) sredina je upravo u tom nedostatku šireg pogleda (pluralizma), već se uvek insistira na jednoumnoj dogmi (princip ILI-ILI).”
Odlomak iz pratećeg teksta Nikole Markovića
Izložba traje do 5. septembra.
