Nataša Prljević / Kuća na četiri vode
Linda Mokdad
Kao kod kuće: Kuća na četiri vode Nataše Prljević
Kuća na četiri vode je multimedijalna instalacija koja okupira elemente kolaža, videa i skulpture radi ispitivanja značenjske vrednosti pojma dom, u okvirima njegove materijalnosti i neuhvatljivosti. Kako objekti doma održavaju naša sećanja i kako naša sećanja perpetuiraju i drže ideje o domu koje su ultimativno skućene i zadržane u našim telima i mislima? I na šta se odnosi osećaj kao kod kuće? Kuća na četiri vode istražuje ova pitanja pozivajući nas u dom koji aktivira fascinantne kontradikcije nastale oko pojmova habitacije i izmeštaja.
Kao projekat koji ne može da ne dozove slike Detroita (instalacija će biti premijerno prikazana u Rasel industrijskom centru u Detroitu), Kuća na četiri vode otvara bogato i kompleksno kolektivno sećanje na Detroit kao dom koji je video bolje dane, umotan u nostalgiju sećajući se nekadašnjeg blistavog i dekadentnog vremena. Ali gde postoji rast, postoji i propadanje, a dok dom sugeriše izgradnju, sklonište i utehu, prisutne ideje se oslanjaju na svoje dijalektičke suprotnosti – destrukciju, napuštanje i ranjivost. Dom je duboko fizičko i otelovljeno iskustvo, ali je takodje konstrukt nepouzdanih sećanja, što razmršavanje medjusobnih efekata ovih domena čini nemogućim zadatkom. Dok Kuća na četiri vode priznaje lokalni, a jeste proizvod umetnice koja je iskusila bogatstvo i raspadanje doma na nacionalnom nivou, projekat se istinski tiče univerzalnosti prostora ili iskustva koje je u najboljem slučaju krajnje ambivalentan. Fizički pokret kroz kuću donosi sa sobom osećaj čudjenja i otkrića, a arhitektura instalacije Nataše Prljević podstiče posmatrača da se uputi u niz prostora koji govore o toplini i insularnosti doma. Prelazak ogromnog prostora velike sobe u kojoj je instalacija smeštena i navigacija kroz zatvorene i misteriozne prostore kuće, omogućavaju fenomenološko zadovoljstvo krećući se dublje prostorno i mentalno. Ali ova zatvorenost, koju instalacija implicira konstantnim podsetnicima iz spoljnjeg sveta (sa video snimcima koji stalno prekidaju naše manevrisanje drugim oblicima sanjarenja) nije bez nasilja, kako njena kohezivnost zavisi od vrste teritorijalizma koji napreduje na samodistinkciji od spoljašnjosti.
Testiranje naše konceptualizacije doma još više je izraženo u načinu na koji Prljević koristi multimediju za predstavljanje slojevitog i ponekad konfliktnog iskustva zauzimanja prostora koje oscilira izmedju fizičnosti i povezanosti kolaža i neposrednosti telesnog kretanja kroz prostor, i ideja o domu (i fragmentu) koje sa nama putuju, a koje je daleko teže locirati. Dva videa koji su deo instalacije paradoksalno osporavaju bezbednost i pouzdanost doma, takodje ukazujući na način na koji nas sećanja i fikcije o mestu mogu izmestiti iz naših tela udubljujući nas u druge prostore. Dom je mesto na koje se nikada ne možemo vratiti – težak i tajanstven palimpsest raznih prostora, iskustava i istorije, filtriran kroz borbu ličnih i kolektvnih sećanja i narativa. Neke od ovih ideja su razradjene u video zapisima i zvuku. U prvoj iteraciji Kuće na četiri vode: Uvod, Prljević je saradjivala na daljinu sa njenom sestrom Jelenom na video radu koji memorizuje i rekonstruiše kuću iz njihovog detinjstva i paralelno dovodi u pitanje njenu psihološku i fizičku stabilnost. Prvi video prati Natašina naracija, a drugi Jelenina. Dok je jedan od video zapisa sačinjen od zabeleški svakodnevnog ličnog prostora, drugi uvodi drugačijeg naratora čija se sećanja o istoj kući povremeno preklapaju, ali su umnogome kontradiktorna. Govor prvog naratora evocira kuću konstruisanu od dečijih sećanja, drugi narator koristi direktan govor otkrivajući savremenu perspektivu na isto mesto. Bilo bi suviše reduktivno prepisati prvi glas sećanju i fikciji, a drugi istinitijoj, utemeljenoj vezi sa kućom. Bivši glas predstavlja idealizaciju kuće i bori se sa njenim sadašnjim odnosom prema njoj, dok ovaj sadašnji ne može pobeći od prošlih susreta.
Slično načinu na koji konstantno procesuiramo i preradjujemo naše ideje o domu ili načinu na koji preživljena iskustva i memorije vezane za kuću procesuiraju nas kao subjekte, Kuća na četiri vode primorava publiku na učešće i reaktivira tenzije, ultimativnim nagovaranjem na proživljavanje kontradikcija izmedju ovih fizičkih i mentalnih lutanja, dok se neprijatno kolebamo izmedju istorije i sećanja, pripadanja i odvojenosti, otkrića i gubitka.
____________
Nataša Prljević je rodjena 1986. u Užicu. Osnovne studije (slikarstvo) završila je 2010. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno se nalazi na završnoj, trećoj godini master studija na Stamps School of Art and Design, University of Michigan, Ann Arbor gde radi kao student asistent. Nakon osnovnih studija pohadjala je letnju akademiju u Salzburgu na odseku za kolaž i asemblaž. Izlagala je samostalno, kolaborativno i grupno u zemlji i inostranstvu. Njeno umetnička praksa se zasniva na upotrebi metoda kolažiranja kao konceptualnog okvira u slikarstvu, video zapisima i instalaciji gde istražuje perpetuaciju antagonistističkih procesa konstrukcije i destrukcije, igre i nasilja, memorije i fikcije u stanjima izmeštaja. Dobitnica je nagrade Rackham International Student Fellowship / Chia-‐Lun Lo Fellowship koja se dodeljuje dvadeset pet najperspektivnijih internacionalnih studenata na University of Michigan. Nominovana je za prestižnu nagradu Dedalus fondacije Robert Motherwell za slikarstvo i skulpturu u SAD.
