Udruženje KURS
Udruženje Kreativno usmereno rešavanje situacije (KURS)
KURS je osnovan 2010. godine u Beogradu od strane pet umetnika. Trenutno u KURS-u aktivno rade Mirjana Radovanović i Miloš Miletić.
U našem radu fokusiramo se na teme kao što su: problemi radnika u kulturi, umetnika, studenata, i kritički se odnosimo prema procesima istorijskog revizionizma, prekarizacije i fleksibilizacije radnih odnosa. U produkciji radova koristimo se arhivskim materijalima, koje kombinujemo sa savremenim kontekstom kako bi određene teme dodatno aktuelizovali i približili publici.
Mirjana Radovanović (rođ. 1983), radnica u kulturi i vizuelna umetnica.
Miloš Miletić (rođ. 1986), radnik u kulturi, vizuelni umetnik, grafički dizajner.
Šta trenutno čitate?
Miloš: Na putu do posla – Igru prestola. Za trenutno istraživanje na kom radimo dosta prolazim kroz građu vezanu za Drugi svetski rat i NOB.
Mirjana: Brehtovu Dijalektiku u teatru i materijal za naredne brojeve Zidnih novina, Mesta stradanja i antifašitičke borbe u Beogradu 1941–1945.
U kom prostoru nastaju vaši radovi?
U nedostatku radnog prostora, prinuđeni smo da radimo uglavnom u stanu u kome živimo, kao i mnoge kolege, a sastanke obavljamo u ugostiteljskim objektima. U suštini to su veoma teški uslovi za rad. Naši radovi su dosta vezani za prostor u kome se realizuju, tako da je sam proces nastajanja više istraživački.
Koji vam je omiljeni zvuk?
Miloš: Pozadinski.
Mirjana: Ne znam da li je omiljeni, ali Blonde Redhead u pozadini uvek prija.
Bez kojih reči ili pojmova vaše misli ne bi bile potpune?
Antifašizam
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavate?
Neizvesnost i nesigurnost. U trenutnim uslovima rada i sistemu finasiranja kulture velika energija i vreme troše se na stalno izmišljanje novog, na prilagođavanje rada ovom ili onom konkursu, na iščekivanje odgovora, na čekanje da neko podigne slušalicu telefona… Nikada niste sigurni da ćete moći da nastavite rad na projektu i sledeće godine. U ovakvim okolnostima više snage ode na iščekivanje, nego na stvaranje.
Da li sebe vidite kao deo neke umetničke scene? Šta primećujete da se vremenom menja na toj sceni?
Ako govorimo o lokalnim umetničkim krugovima, teško možemo pričati o sceni koja je definisana i izgrađena i ujedinjena. Umesto udruživanja oko zajedničkih ciljeva i borbe za bolje uslove rada, radnici u kulturi jedni druge doživljavaju kao stalnu konkurenciju. Za sada smo uspeli da sarađujemo sa malim brojem ljudi i to su uglavnom ljudi koji nisu umetnici, već sociolozi i istoričari.
Samim tim što produkujemo neki sadržaj, verovatno pripadamo nekoj sceni koju mi u ovom momentu ne možemo da definišemo.
Šta je to što volite kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje volite?
To što ne potenciraju da su umetnički.
Kada mislite da će zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu da bude otvorena?
To pitanje nije važno samo za umetnike i kulturnjake, već za celokupno stanovništvo i državu. U celoj toj priči vremenski tok je verovatno izgubio na značaju i mnogo je bitnije da li će neko ući u dublju analizu ovog slučaja kako bi se pokrenulo pitanje odgovornosti.
Zbog čega ćete najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Miloš: Zbog kafe.
Mirjana: Zbog putovanja definitivno.