Simonida Rajčević
Simonida Rajčević rođena je u Beogradu 2. aprila 1974. godine. Diplomirala 1997, a 1999. godine magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobila je DAAD stipendiju za prvu godinu postdiplomskih studija u Berlinu. Član je ULUS-a od 1998. godine. Od 2000. godine radi na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu. Od januara 2008. radi kao docent na istom fakultetu. Od 2008. do 2010. godine radi kao docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Šta trentuno čitaš?
Poslednje sto sam pročitala je Holingdejlova biografija F. Ničea, zove se „Niče život i filozofija“, po preporuci Srđana Valjarevića, fenomenalna knjiga. Počela sam da čitam „Brisanje raspad“ Tomasa Bernharda, a upravo čitam opširan katalog lepljivih traka jedne nemačke firme.
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
Nastaju prvo kao ideje, zatim se materijalizuju u jednom stanu koji puno volim, između ostalog, zato što me podseća na moju staru kuću u Nebojšinoj ulici.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Jedan glas i muzika raznorazna.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Hajde srce dođi. Šta misliš? Reci. Ja bih.
Iskrenost, jednakost, pravda, obzirnost, voljnost, moralnost, znanje, smisao, čovečnost.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Početak gripa.
Da li sebe vidiš kao deo neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Da, beogradske. Ta scena pokušava pa se otrgne od ubeđenja da država mora da pomogne umetnicima i podrži njihov rad.
Šta je to što te čini drugačijim od drugih?
Ne mislim da sam drugačija od drugih (ko god ti drugi bili
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Volim radove o kojima moram da razmišljam dugo i da se vraćam da ih pogledam više puta, a da i dalje ne mogu u njih da upišem svoja ograničena značenja, osećaje i asocijacije. Volim radove koji uvlače drugog u atmosferu koja zauvek ostane sa njim/njom. Veoma volim Džejsona Rodesa (Jasona Rhoades), Majka Kelija (Mike Kelly), braću Čapmen (Chapman) npr.
Kada misliš da će zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (ponovo) da bude otvorena?
Zaista ne znam, verovatno uskoro.
Zbog čega će najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog sendviča, rođendana, putovanja, male mačke, Nove godine, obećanja ili poklona koji me čeka ili da pustim tu jednu pesmu koja me je ustvari probudila.
Fotografija: Deo instalacije Lanac Simonide Rajčević, 2014.
