Miroslav Karić
Miroslav Karić diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za istoriju umetnosti 2000. godine. Od 2001. godine radi kao kustos u Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji Remont. Miroslav je bio višegodišnji urednik rubrike „Izložbe“ u beogradskom kulturnom mesečnom vodiču Yellow Cab. U profesionalnoj biografiji beleži angažman na mnogim projektima kao saradnik, koordinator, kustos i PR.
–
Šta trenutno čitaš?
Zbornik – Slike, singularno, globalno; savremeno kao eksperiment, Jovan Čekić i Maja Stanković, izdavač Fakultet za medije i komunikacije.
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
U mentalnom, strpljivo čekajući fizički prostor za realizaciju…
Koji ti je omiljeni zvuk?
Uh, ne znam da li imam brz i kratak odgovor na ovo pitanje, samo znam da to nisu zvuci prirode 🙂
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Remont, reč/pojam bez koje moje svakodnevne misli nisu potpune.
Da li sebe vidiš kao deo neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Da, vidim sebe kao deo ovdašnje umetničke scene u čija dešavanja sam poslednjih trinaest godina aktivno profesionalno uključen. Scena se od dvehiljadite menjala, prolazila je kroz različite faze, i ono što karakteriše aktuelna zvibanja i kretanja jeste intenziviranje, dinamizovanje njenog sadržaja kroz pokretanje novih inicijativa, prostora, udruživanje umetnika u formalne i neformalne kolektive/grupe, nastojanje trenutno mlađe generacije umetnika i art profesionalaca da daju svoj doprinos sceni, njenoj većoj vidljivosti, boljem funkcionisanju i razvoju… Primer za to je, između ostalih, i projekat Supervizuelna.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Uvek me je zanimala umetnost, bez obzira na medij, pristup, strategiju umetnika, koja promišljeno preispituje postojeće perspektive, poglede na svet, društvo, navodi na razmišljanje ili osvešćuje po pitanju neke teme, fenomena, problema.
Kada misliš da će Muzej savremene umetnosti u Beogradu da bude otvoren?
Mislim da ćemo na taj događaj, nažalost, da čekamo bar još dve godine…
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog dobrog doručka!!!
