Sumrak, senke
Listajući knjigu “Nojeva barka” Miodraga B. Protića, prvog direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, nailazim na sledeću belešku, koju ovom prilikom delim sa vama:
“Godine 1976. prvi put je jedan predsednik Francuske posetio našu zemlju i bio gost Srbije: Valeri Žiskar d’Esten. Obavestio me je Protokol da će Muzej obići njegova supruga i zamolio da joj pokažem i naivnu umetnost, koju voli. (Voleo sam je i ja, ali ne i rašireno shvatanje da je naša zemlja oblast naivne, nikako i moderne svesti.) Međutim, od naivaca imao je Muzej u postavci jedino izuzetno Generalićevo staklo (Mačak na stolu, 1954), njihova značajna dela čuvana su u depou. Morao sam za tu priliku, u manjem delu prizemne dvorane, pokazati još dvadesetak – bila je madam zadovoljna zgradom, mestom, pogledom na ušće Save i Dunava, istorijskim predelom sa bedemima Kalemegdanske tvrđave, našom umetnošću i, naravno, naivcima izloženim u njenu čast… Na banketu predsednika Republike Srbije Draže Markovića (u Novom dvoru), upoznao sam predsednika d’Estena – visokog, aristokratski izduženog lika, pozdravio se sa svima – kad je došao do mene, pominjem, kratko, saradnju sa francuskim muzejima i galerijama; odgovara da je njegova supruga iznenađena izložbom, lepotom i izgledom Muzeja.”
Miodrag B. Protić, “Nojeva barka II”, glava jedanaesta: Sumrak, senke, str. 247, SKZ, Beograd, 1996.
Naslovna fotografija: Saša Tkačenko, Ograda, 2012.
