Margareta Jelić / Novi radovi
Samostalna izložba Margarete Jelić u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović u Čačku, pod nazivom Novi radovi sastoj se od tri zasebna rada Photobooth, Cupcakes (Kolačići) i Pijeta koji su nastali u periodu od 2011. do 2014. godine.
Photobooth i Pijeta su radovi izvedeni u digitalnim medijima, dok se celina Kolačići (Cupcakes) sastoji iz slika i video igrice koja medijski proizilazi iz ciklusa animacija u Margaretinom dosadašnjem radu.
“U Margaretinom poslednjem projektu koji se sastoji od serije slika i video igre, Marta je postala vlasnica poslastičarnice. Ona svoju kreativnost pokazuje nudeći mušterijama slatkiše za svaku priliku, maštovito ukrašene kolačiće za Noć Veštica, Božić, Uskrs, rođendane. Kupcima se nudi mogućnost da sami izaberu temu za dekoraciju, i dobiju originalno ukrašene kolačiće. Ovaj poslastičarski univerzum je zasnovan na lako proverljivom principu ponude i potražnje, u kojem je precizno definisan odnos između naručioca i izvršioca radova i u kojem zahtev prvog ne ograničava imaginaciju drugog.” (Marina Martić)
Rad Pijeta je nastao u koautorstvu sa konceptualnim i performans umetnikom mlađe generacije Mihajlom Jovanovićem.
“Ima nečeg duboko melanholičnog u načinu na koji tela Jelićeve i Jovanovića drže udaljenost u tim slikama Pijete. Ta uzdržana poza koju zauzima Jelićeva deluje poput posledice paralizujuće snage melanholije, koja je sprečava da ožali gubitak koji se u toj sceni prikazuje. Kao što je to slučaj sa melanholijom uopšte, očigledno je da je nju taj gubitak pogodio, ali je nejasno ko ili šta je tim gubitkom nestalo, u relacionom smislu. Da bi ga izgubila (osobu koja je prisutna u sceni u položaju ‘Mrtvog Hrista’) morala bi ga prethodno imati, a iz predstavnog sadržaja prikazane slike nije sasvim jasno kakvu vrstu odnosa su oni imali pre tog gubitka, ako su uopšte imali neki odnos. To sve deluje kao da je ustvari ona izgubila deo sebe, koji on samo simbolizuje. Njena melanholična tuga i ukočena poza može biti “izraz nesimbolizovane, neimenljive narcističke rane “. ” (Stevan Vuković)