Joëlle Tuerlinckx / WOR(L)D(K) IN PROGRESS?
U bristolskom centru za savremenu umetnost Arnolfini trenutno je predstavljena velika retrospektivna izložba umetnice Joëlle Tuerlinckx (Brisel, 1958) pod nazivom WOR(L)D(K) IN PROGRESS? koja obuhvata dvadesetogodišnju umetničku praksu ove autorke uz nekoliko novih radova. Ovo je do sada najveća izložba ove umetnice u Velikoj Britaniji, a ujedno funkcioniše i kao završni deo serije njenih retrospektivnih izložbi koje su tokom 2012. i 2013. godine održane u Wielsu u Briselu i Haus der Kunst u Minhenu. Svaka od tri izložbe iz navedene serije fokusirana je na jedan specifičan aspekt njene umetničke prakse: briselska WOR(LD)K IN PROGRESS? na rad (the work), minhenska WORLD[K] IN PROGRESS? na svet (the world) i aktuelna bristolska WOR(L)D(K) IN PROGRESS? na reči (words), kao sredstva komunikacije i sistem signifikacije, odnosno stvaranja smisla u odnosu na svet u kome umetnica deluje.
Umetnička praksa Joëlle Tuerlinckx je u svome karakteru site-specific i istražuje formalne odlike galerijskih prostora, ulogu muzeja i odnosa između muzeja i zajednice kojoj se ove institucije obraćaju, prateći tako liniju institucionalne kritike. Njen rad odlikuje izraženo instiktivnan i nestalnan pristup, kao i precizna upotreba materijala, boja i apstraktnih oblika koji su organizovani u kompleksne, ekspanzivne instalacije u prostoru. Fascinirana poetikom svakodnevnog i formalnim aspektima nađenih objekata, ona transformiše navedene predmete u elemente kompleksnih izložbenih arhitektura, zajedno sa fotografijama, skulpturama, filmskim i video projekcijama. Njene izložbe podsećaju na savremene kabinete kurioziteta – prostore ispunjene enciklopedijskim kolekcijama u kojima je svaki detalj važan, postavljen tako da poziva na razmišljanje i upoređivanje.
Tuerlinckx ovu retrospektivnu izložbu tretira kao medij kroz koji istražuje svoje primarno interesovanje – odnos između percepcije prostora i vremena, istovremeno iznova promišljajući svoju dosadašnju umetničku poziciju. Kao i svaka njena izložba, i ova je koncipirana tako da direktno komunicira sa prostorom galerije u kojoj se izvodi, kao i sa kontekstom i istorijom koji izložbena institucija proizvodi. Prema rečina umetnice, izložba je, pre svega, iskustvo prostora – prostora komponovanog od objekata – koji predlaže akciju ili reakciju, kao sredstva refleksije, razmišljanja o stanju u kome živimo, kao zajedničko iskustvo koje je javno i otvoreno svima (Joëlle Tuerlinckx, Lexicon, 2012).
Dosledna u svojoj umetničkog metodologiji, Tuerlinckx insistira na tretiranju izložbe kao prostora susreta koji oblikuju i reprezentuju umetnički predmeti, uglavnom postavljeni na zidovima, u vitrinama i na postamentima, referišući tako na tradicionalni način muzejske prezentacije i stvarajući pejzaž iskustva koji se razvija iz specifičnih odnosa prema objektima, slikama i rečima.
Izložba je otvorena do 16. marta 2014, a prati je opširna publikacija sa esejima Julienne Lorz, Catherine Mayeur, Dirk Snauwaert, Tom Trevor i Joëlle Tuerlinckx.
Prikaz izložbe Adriana Searlea možete pročitati na sajtu Guardiana.