Bálint Szombathy / Bili smo heroji
Bili smo heroji / Hősök voltunk: Bálint Szombathy je prva samostalna izložba Balinta Sombatija u Subotici od 1987. godine kada je izveo performans Foto-foto u Galeriji “Likovni susret”. Od tada, njegov umetnički, društveni i politički angažman ne jenjava, a vremenom postaje etabliran i na široj, evropskoj umetničkoj sceni. Retrospektivnom izložbom Bili smo heroji / Hősök voltunk: Bálint Szombathy kustos Nebojša Milenković predstavio je jedan segment rada ovog višestranog umetnika: njegove političke radove, od prvih, nastalih 1971. godine, sve do najnovijih, načinjenih specijalno za ovu izložbu. Na izložbi su zastupljeni objekti, dokumentovani performansi, video instalacije, kao i tri nove instalacije.
Izložba je otvorena 19. septembra i traje do decembra 2014. godine. Izložbu su priredili Moderna galerija “Likovni susret” Subotica i Galerija “dr Vinko Perčić”. Kustos izložbe i autor teksta u katalogu je Nebojša Milenković.
Prenosimo delove teksta “Višak istorije kao umetnički materijal” iz kataloga autora Nebojše Milekovića:
“Šta uraditi sa viškom istorije – bilo da su u pitanju lične, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, državne – i šta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe?”
“Kontekst Jugoslavije i jugoslovenstva – njene zajedničke kulture, političkog, intelektualnog (umetničkog) i emotivnog nasleđa – bili su ako ne inicijalni pokretači onda svakako tematsko jezgro oko kog se razvijala umetnost Balinta Sombatija, zajedno sa kojim (misli se na kontekst) se i sama menjala, nadograđivala i kontekstualno usložavala.”
“Po klasifikaciji samog Sombatija njegova umetnost može se posmatrati u okviru četiri sadržinsko-formalne celine: 1. Angažovana (politička) umetnost, 2. Konceptualna umetnost (idea art), 3. Umetnost ponašanja (behaviour art) i 4. Umetnost znakova (semiološka ili semioumetnost).Unutar navedenih oblasti, uz brojna preklapanja i poneko odstupanje, Sombati je ostvario produkciju od više hiljada umetničkih radova, realizovanih u gotovo svim medijumima prisutnim u (neoavangardnim) eksperimentalnim umetničkim praksama. Ovu prilično preciznu kvalifikaciju treba dopuniti Sombatijevim bogatim uredničkim, teorijskim, polemičkim i književnim radom. Pomenute mnogostruke umetničke ostvarenosti Balinta Sombatija svrstavaju u red svestranijih autorskih ličnosti kako u jugoslovenskoj i srpskoj tako, podjednako, i u mađarskoj umetnosti. Uostalom, decenijama već, savremenu srpsku i mađarsku kulturu malo ko povezuje na tako svestran i dinamičan način kao što to čini on.”
