56. Bijenale savremene umetnosti u Veneciji
Danas u 11h održana je press konferencija na kojoj je predstavljen pobednički projekat koji će predstavljati Srbiju na 56. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji. Pobednički tim na konkursu čine umetnik Ivan Grubanov i komesar/kustos dr Lidija Merenik sa projektom “Ujedinjene mrtve nacije”.
Članovi komisije koji su žirirali na konkursu su Mrdjan Bajić, dr Jasmina Čubrilo, dr Dejan Sretenović, Mia David i predsednik komisije dr Jovan Despotović.
Odabrani projekat Ivana Grubanova je izrazito likovno ekspresivna instalacija-slika-ambijent koja u celosti angažuje enterijer Paviljona. Rad prikazuje proces kreiranja slika na sirovom platnu uz pomoć zastava koje ujedno služe kao modeli, kao oruđe i kao slikarski materijal. Instalacija objedinjuje sve materijalne tragove ovog procesa: zgužvane, izmučene i obojene zastave, njihove predstave – slike na platnu, sekundarne mrlje, fleke i obojenosti na podu. Odabrane su zastave zemalja koje su usled različitih istorijskih, političkih, društvenih i ekonomskih razloga prestale da postoje u periodu od uspostavljanja Bijenala do danas (kao što su: Austro-Ugarska monarhija, Otomansko carstvo, Demokratska Republika Nemačka, SSSR, Čehoslovačka, Jugoslavija i dr.). Zastava i njeno simboličko polje žive dok je živ i postoji njihov označeni/ država. Umiru kada telo koje označavaju i na koje deluju prestane da postoji. Namera umetnika je da neupotrebljivom zastavom lišenom izvorne simbolike stvori novi život u simboličkom polju i vrednosnom okviru umetnosti. Postupak postaje otelotvorenje odnosa i međusobne sadržanosti umetničkog i istorijskog gde izražajno sredstvo nije završna slika, već čitav ritual oživljavanja mrtve zastave, stvaranja novog života, obnovljenog autoriteta koji nastavlja da se bori za mesto u domenu vidljivog.
Izvoran u svom postupku, rad Ivana Grubanova proširuje medij slikarstva i pokazuje briljantno razumevanje i poštovanje karaktera, arhitektonske strukture, enterijera i istorije našeg paviljona, odatle razvijajući svoj konceptualni, likovni i tehnički nivo realizacije. Praksa Ivana Grubanova stvaralačkom artikulacijom istorijskog pamćenja iz šuma i buke savremenosti izvlači razgovetne tonove, umetničke interpretacije istorije koje sugestivno govore o aktuelnim društvenim fenomenima. Grubanovljeve ideje, izvođenje i kompletno delo stiču suverenitet nad političkim govorom, izmiču nemiloj situaciji vulgarizacije umetničkog zarad plakatsko-političkog iskaza i u potpunosti zadržavaju identitet autohtone post-konceptualne slikarske prakse. Grubanov istražuje slikarstvo kao najdemokratskiji način oslikavanja društvene realnosti, ono se služi nasumičnošću i subjektivnošću koje ga isključuju iz predstava kojima se veruje u centralnoj javnoj sferi, ali ga ostvaruju kao proces saznavanja kroz zamišljanje i proizvodnju inovativnih gledišta.
Projekat je promišljeno uklopljen u temu idućeg Bijenala, ”Sve budućnosti sveta”, a pogotovu u kompleks nacionalnih paviljona kojim će dominirati centralna izložba sa tematskim filterom ”Bašta nereda”. Glavni kustos manifestacije, Okvui Envezor, predstavio je svoju viziju bašte sa nacionalnim prezentacijama kao ”dezintegrisani asamblaž paviljona koji služi kao metafora za istraživanje preovlađujuće strukture nereda u globalnoj geopolitici i ekonomiji”.
Ivan Grubanov (1976) se školovao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i čuvenoj Rajksakademiji u Amsterdamu, postdiplomske specijalizacije imao je u Londonu i Madridu. Izlagao je na 20 samostalnih izložbi u prestižnim muzejima i galerijama u inostranstvu, regionu i Srbiji, kao što su Loock galerija u Berlinu, Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini, Muzej savremene umetnosti u Leonu, Centar za savremenu umetnost u Sent-Nazeru, Centar za savremenu umetnost Strom u Hagu, Salon Muzeja savremene umetnosti i Galerija Kulturnog centra u Beogradu.
Učestvovao je na preko 100 kolektivnih izložbi u institucijama kao što su Kiasma muzej savremene umetnosti u Helsinkiju, Apex Art i Drawing Center u Njujorku, Muzej savremene umetnosti u Krakovu, Extra City Kunsthal u Antverpenu, Berardo muzej u Lisabonu, Witte de With u Roterdamu, Gradska galerija u Pragu, Iaspis u Stokholmu, Makedonski muzej savremene umetnosti u Solunu, Kunsthalle u Bernu, Blackwood Gallery u Torontu, Henie Onstad centar za savremenu umetnost u Oslu, Muzej Stedelijk, De Appel centar za savremenu umetnost i SMART Project Space u Amsterdamu, Forum Stadtpark u Gracu, South London Gallery u Londonu, Moderna galerija u Ljubljani, STUK Kunstencentrum u Gentu, 267 Quartiere für Zeitgenossische Kunst u Braunšvajgu, Kunstforum Ostdeutsche Galerie u Regensburgu, Muzej De Beyerd u Bredi, Muzej Beelden aan Zee u Ševeningenu, ARCOS muzej u Beneventu, Centar za savremenu umetnost Ujazdowsky i Zacheta galerija u Varšavi, Moderna galerija u Rijeci, Muzej Vojvodine u Novom Sadu, Galerija savremene umetnosti u Pančevu.
Grubanov je izlagao i na više od 10 međunarodnih Bijenala savremene umetnosti, uključujući 10. Istanbulski Bijenale, 1. Solunski bijenale, 5. Bijenale u Tirani, 3. Bukureštanski Bijenale mladih, 3. Međunarodni festival savremene umetnosti u Alžiru, 1. i 2. Spaport bijenale u Banja Luci, 28. Bijenale grafičke umetnosti u Ljubljani, 3. Bijenale u Kvebeku, 11., 12., i 16. Pančevački Bijenale, 3. i 6. Vršački bijenale mladih. Dobitnik je više zapaženih nagrada i stipendija u Londonu, Madridu, Amsterdamu, Braunšvajgu, Beogradu, Pančevu, a dela mu se nalaze u brojnim muzejskim i javnim kolekcijama, poput Nacionalnog muzeja savremene umetnosti u Atini, Deutsche Bank kolekcije u Frankfurtu, kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Leonu, kolekcije Kunstmuseum-a u Bernu i kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. O njegovom umetničkom radu objavljeno je preko 100 strana recenzija i kritika u različitim međunarodnim časopisima i publikacijama.
Lidija Merenik je istoričarka umetnosti i profesor na Seminaru za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je i kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Autor je velikog broja izložbi, likovnih kritika, tekstova i knjiga posvećenih modernoj umetnosti.
Saradnici na projektu i katalogu su dr Peter Vermerš (profesor političke filozofije na Univerzitetu u Luvenu i predavač na Univerzitetu Harvard) i istoričarke umetnosti mr Ana Bogdanović (istraživač-saradnik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu) i mr Katja Rajh (projektni menadžer Berlinskog bijenala 2005 – 2012. i projektni menadžer Nemačkog Paviljona na Venecijanskom bijenalu 2003. i 2005.)
