Vahida Ramujkić / Rexov retrospektivni vrt
Retrospekcija 20 godina Kulturnog centra Rex u formi crteža botaničkog vrta.
Septembra meseca ove godine Kulturni Centar Rex slavio je 20 godina od svoga osnivanja.
Kroz razgovore sa raznim akterima različitih faza Rexove egzistencije pokušala se uhvatiti razvojna logika i morfologija, raznovrsnih ideja, projekata, programskih linija, spoljnjih i unutrašnjih činilaca koji su doveli do njihovog nastajanja, efekata koje su proizvodili, međusobnih veza koje su se generisale, pa uzroka njihovog nestajanja ili transformisanja u nešto drugo. Svaka od aktivnosti koja se odlikovala određenim stepenom integriteta (autonomije) bila bi prevođena u vegetalnu morfologiju biljne vrste, čije bi specifične karakteristike direktno proizilazile iz faktografije dobijene u intervjuima sa akterima ovih dešavanja. Pošto je obavljeno nekih tridesetak ili više intervjua, sve ove detektovane i rekonstruisane ‘biljke’ trebale su naći mesta, u jednoj velikoj predstavi (zidnom muralu) Rexovog vrta, koji bi ujedno činio i simboličnu predstavu Rexovog istorijata.
Predstava tla u perspektivi gde presek zemlje u donjem planu simbolizira godinu Rexovog osnivanja (‘94), od koje se na gore u pravilnim razmacima ređaju 20 horizontalnih linija markirajući hronološki sled godina, da bi se u blizini plafona vremenski tok zaustavio današnjim trenutkom koji je simbolično prikazan horizontom pejsaža, čini teren na kome se odigrava Rexova istorija. Tu shodno faktografskim podacima ‘niču’, ‘rastu’, ‘granaju se’,‘listaju’,‘cvetaju’, ‘ukrštaju’, ‘kaleme’, ili ‘venu’… biljne vrste svaka sa svojom specifičnom razvojnom morfologijom karakteristikama, koegzistirajući u zonama koje obeležavaju različite periode a opet u jednom zajedničkom eko-sistemu koji je nekad spolja a nekad iznutra pod uticajem različitih stimulativnih ili remetilačkih faktora…
Pošto je rad tekao u fazama prvo kroz intervjue gde su se definisale biljne vrste, zatim uz razne konsultacije njihovo unošenje ugljenom na zidu na odgovarajuća mesta u pejsažu, sledeća faza je trebala okupiti glavne aktere Rexove istorije u zajedničkoj analizi i evaluaciji proteklih zbivanja. Upravo iz tog razloga podaci su u ovoj fazi bili unošeni ugljenom kako bi se crtež mogao modifikovati i uneti novi sveži detalji i informacije proistekle iz razgovora. Pošto bi se ustanovila neka manje više definitivna forma crteža, faza koja je sledila sastojala se u trasiranju definitivnih linija Rexovog vrta permanentnom akrilnom bojom.
Koliko se duboko moglo ući u ovu evaluaciju ostaje otvoreno pitanje. Realni, materijalni, vremenski i prostorni, pa i ljudski faktori nisu naravno omogućili niti intervjuisanje i konsultacije sa apsolutno svim akterima i učesnicima programa koji su se održavali u Rexu, kao ni njihovo okupljanje u zajedničkoj evaluaciji. Dosta bitnih stvari je verovatno i nevoljno propušteno ili im nije posvećena dovoljna pažnja, ali ovu predstavu treba shvatiti kao put ka aproksimaciji jednoj istoriji koja može biti konstruisana iz različitih perspektiva, iskustava, praksi u međusobnom razgovoru.
Intervjuisani: Darka Radosavljević, Katarina Živanović, Dušica Parezanović, Nebojša Milikić, Veran Matić, Saša Mirković, Miloš Kukurić (Lo-Fi), Marijana Cvetković (Stanica), Nenad Čolić (Plavo Pozoriste), Marija Farmer, Bojan Đorđević (Ring-Ring), Boris Čakširan (ERG Status), Boris Mladenović (Jarboli), Žana Polijakov, Zoe Gudović (Žene na delu), Ana Džokić i Mark Neelen (Stealth), Gordana Lebović (Omen), Dragan Protić i Đorđe Balmazović (Skart), Siniša Rogić, Pera Montažer, Srđan Veljović, Tanja Pajović (Ister), Anđelka Vujinović, Tanja Stikić (Miraz), Vlada Zarić, Zoran Naskovski, Marko Pejović (Hajde da), Radovan Božović (Striper), Relja Bobić (Dis-patch), Ivan Stanić, Maja Čečan, uz mnoge usputne konsultacije…
www.irational.org/vahida/rexov_vrt/
