Nemanja Lađić / Papierschnitzel
Video instalacija
2013
Dosta vremena provodim u raznim prevoznim sredstvima. I naravno, ako nisam poneo ništa za čitanje, nemam u šta drugo da gledam osim i nekakve pejzaže koji promiču na karakterističan, uvek isti način. Pošto su skoro sva ostala mesta opterećena nekim praktičnijim radnjama, retko kad mogu tako opušteno da razmišljam kao u autobusu ili vozu. Ispostavilo se da mi je dosta bitnih ideja sinulo upravo gledajući tako neke prozaične prizore, čak mogu određene ideje da vežem za ono što sam posmatrao u tom momentu… Neko drvo, npr.
Sa druge strane, čin posmatranja tih pejzaža je drastično površan. Oni predstavljaju neki vizuelni materijal, čiju energiju preuzimamo, a da nam njihov sadržaj ostaje savršeno nebitan.