Luka Tripković / Suviše ljudski
Kada je, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Rolan Bart govorio o paradoksu koji je nazvao “neurozom mode” ( La névrose de la mode), čini mi se da nije mogao da zamisli razmere koje će ovaj fenomen obuhvatiti. Ukratko, Bart smatra da je modi imanentna jedinstvena sposobnost da “ukroti novo čak i pre nego što ga proizvede, što za rezultat ima paradoks da je novo istovremeno i nepredvidljivo i obelodanjeno”.
Svet mode, dakle, posmatran kao sirovi ideološki konstrukt, nije ništa drugo do anestetišuća manifestacija virtuelnog, utopijski sklad sa elementima preestetizacije sadržaja, “amnezija kojom sadašnost ustupa mesto prošlosti”.
Otuda i moje zanimanje za ovaj fenomen. Eksploatacijom tradicionalnog medija kao što je crtež, te poigravanjem sa ustaljenim i konsenzualnim poimanjem lepog, manipulisao sam raznorodnim estetskim kategorijama, prvenstveno onih koje proističu iz ideoloških matrica modne industrije.
