- Registrator
- 15.12.2015.
-
0
4819
Jedna slika Doreova. / “Neven” (1883)
Jedna slika Doreova.
(Vidi sliku na naslovnoj strani)
Sliku, koju vam donosi ovaj broj “Nevena” na prvoj strani, slikao je slavni francuski slikar August Dore. Već odavno imao sam nameru, da vam pokažem bar jedno delo ovog izvrsnog slikara našega vremena. Teško mi je bilo izabrati, koju sliku da vam za prikaz upotrebim, – jer zaista čovek ne zna, koja je od koje lepša i divnija. – Al kad onomad dođe glas, da je slavni Dore preminuo, – onda sam uzeo sliku, koja mi je prva na ruci bila. Ali ma koju sliku njegovu da sam vam izneo, svaka pokazuje velikoga genijalnog umetnika.
I taj veliki umetnik umro je pre nekoliko dana.
August Dore rodio se januara meseca 1832. u Strazburgu. God. 1845 došao je u Pariz, gde je izučio licej. Učio je nauke a naročito istoriju veoma priležno, – učio je svesno, znao je zašto uči, imao je još izmalena celj pred očima, – učio je da se naukom osposobi za zadatak svoga života, za slikarstvo. (To su vam najsretniji ljudi, koji pored bogodana dara zarana uoče put, kojim će poći i toga se stalno drže, i prolazeći kroz vrt nauke biraju svesno ono, što im je za zadatak njihov najpotrebnije.) Da Dore nije tako radio, nebi postao u toj meri ono, što je zaista bio.
On je najviše crtao perom, – mnogo manje je slikao bojama.
Kad je god. 1857. ilustrovao dela Rabeljejeva i skasku o večitom židu, onda su već Francuzi uvideli, da to nije običan svakidašnji slikar.
Kad je ilustrovao dela Danteova (1861.), onda se još malo drukčijim glasom reklo: “Oho, vidite li vi, šta taj čovek čini!” – A to se nije reklo u Francuskoj samo, već i malo podalje.
Kad je ilustrovao Servantesovog Don Kihota (1863), onda se tek pokaza kako i na polju šale pravi umetnik može da bude velik.
A kad je ilustrovao sveto pismo, bibliju (1866) onda se ime Doreovo rasprostrlo po celoj Evropi, pa čak i preko velikog okeana, a svugde se čula samo jedna reč: “Ovako može biti, a bolje – bar do sada nije bilo!”
Osim toga ilustrovao je on basne Lafontenove, i dela Tenisnova (a još kako divno “Enoha Ardena”) – i još mnogo, mnogo drugih dela.
Slika njegova, koju vam danas u “Nevenu” iznosim, predstavlja jedno pozorje iz sv. pisma, – staroga zaveta. Ja mislim, da mnogim čitaocima “Nevenovim” nije trebe da kažem šta predstavlja. Zagledajte se, – promislite se, – sećajte se onoga što ste nedavno učili, pa ćete znati šta je.
Znamo, znamo, – reći će mnogi.
Al ima nekih, koji će da obore oči pa da ćute. E, njima već moramo kazati, – ali čim počnem, oni će se taki setiti.
Ova slika predstavlja dva brata Isaka i Jakova. Bila su dva brata, Isak i Jakov. Isak je jednom bio jako gladan i onda prodade pravo, koje je kao najstariji sin imao, prodade ga bratu svome Jakovu za činiju sočiva. Sad se već svi sećate. Sećate se kako se toga radi ta dva brata zavadila i omrznula. Isak beše podigao četu od 400 druga, da s njima udari na svoga brata. Ali idući tako protiv njega, srete ga na putu. Čim opazi brata, kojeg davno nije video a u njemu omekša srce, – u mesto prekora i zli reči zagrli Isak Jakova toplo i srdačno, i braća se izljubiše i izmiriše i lep primer dadoše iskupljenom narodu.
Slike Doreove a naročito one iz svetog pisma provejava neka svečana mirnoća neka očaravajuća uzvišenost.
Dore je rodom Francuz. Ali što veliki duhovi urade, to ne urade samo za svoj narod; to postaje opštom svojinom celoga čovečanstva, samo što time ponajviše poraste dika i ponos u onome narodu, čiji je sin taj velikan. Takoga velikana, kao čoveka i genija svi narodi mogu zvati i svojim, samo ne oni narodi, koji zaostaju u prosveti, izobraženju i napretku, – koji se ne trude, da i od svoje strane umnože blago u opštoj riznici duha i umetnosti. – A mi valjda se nebrojimo u te nazadne narode.
Pa sad da završim. A čime bi sam bolje mogao završiti nego da vam iznesem salik, da vidite kako je izgledao August Dore, jedan od najboljih slikara današnjeg vremena.
“Neven” čika Jovin list. g.IV, 1883, str. 35-38.