Confessional
Flu_OpenLAB, 01-10.12.2022. Rajićeva 10b, Beograd
Tekst koji sledi prati prvi projekat realizovan u okviru prostora Flu_OpenLAB pod nazivom Confessional čiji su autori Jelena Lela Vojvodić i Aleksa Jovanović. Dalji zapisi biće izneti u dnevničkoj formi, što odgovara etapama spoznaje i doživljavanja projekta, intimnom karakteru ispovedaonice koja ga sačinjava, ali i dokumentarističkoj praksi u vidu koje su bili objavljeni rezultati ankete i istraživanja sprovedenih projektom. Takođe, moja razmatranja formulisana su iz više uglova posmatranja sa ciljem da se obuhvati kako Instagram prisustvo, tako i iskustveni doživljaj projekta u realnom svetu.
POV (Point Of View) 1 INSTAGRAM
25.11.2022.
Na Instagramu se pojavio profil pod imenom @confessional.__. Jedina objava na profilu imala je zapis, „1.0”, nalepljen preko fotografije dvoje umetnika, autora projekta. Oni su uslikani kako hodaju oko kubične strukture – onoga što će se ispostaviti da je takozvana ispovedaonica.
01.12.2022.
Prvog decembra, kada je projekat zvanično otvoren za publiku, profil @confessional.__ je objavio jedan Instagram stori (kratkotrajna objava ograničena na 24h), video koji prikazuje mladića unutar ispovedaonice kako izgovara: „E pa to je nezgodno za odgovoriti. Ne znam.”, nakon čega ustaje sa stolice. S obzirom na to da nije ponovljeno nazad u kameru, ili je taj segment videa namerno isečen, mi ne znamo koje se to „nezgodno pitanje” pred njim našlo. Kada poželimo da odemo do Flu_OpenLAB-a i saznamo, dolazimo, u zavisnosti od toga koliko smo ekstrovertni, do izvesne dileme – da li ćemo morati, kako bismo otkrili o kojem se pitanju radi, da se i sami suočimo sa njim, unutrašnjošću ispovedaonice, i najstrašnije – kamerom. Odnosno, da li će i naša poseta ispovedaonici, odgovor ili odsustvo odgovora biti zabeleženo i objavljeno na Instagram profilu @confessional.__?. Razrešenje ove dileme može se, paradoksalno, odviti tek pošto se osmelimo da odemo i obiđemo Flu_OpenLAB.
Na koje sve načine ankete izazivaju anksioznost? Ja sam ogromna ljubiteljka anketa, gotovo da ne postoji upitnik koji se našao preda mnom koji nisam popunila. Moji omiljeni dani na fakultetu bili su oni kada se radi evaluacija. Zašto je to tako? Sigurna sam da deo mene želi da se za nešto pita, odnosno da ima svoju ulogu u nekoj od demokratija, te da veruje da se moj glas i moje mišljenje negde računaju. Kada biste mi postavili neko pitanje, čak i nezgodno, ja ne bih prezala da na njega odgovorim, makar dala i neadekvatan odgovor, ali šta se dešava kada postoji mogućnost da taj odgovor bude snimljen? Tada više nisam velika ljubiteljka anketa, niti bih smela da bez prethodnog valjanog razmišljanja odgovorim na pitanje.
Zašto je to tako? Zato što je strah od pretnje da postanemo internet mim, viralna ismevana figura, veći od straha da damo pogrešan, netačan, neozbiljan ili hajde da kažemo, glup odgovor. Iskrena da budem, plašim se i da dam odličan odgovor, fantastičan, dovitljiv, precizan, promišljen ili duhovit odgovor jer i on može, podjednako brzo, da postane viralan i popularan, te da me izloži neželjenoj pažnji. Navedeni tok misli rezultira time da propuštamo da učestvujemo u istraživačkom projektu i javnoj anketi, drugim rečima, demokratiji. Koje su posledice neučestvovanja u demokratiji?
https://www.instagram.com/confessional.__
POV 2 IRL (In Real Life)
02.12.2022.
Pri poseti Flu_OpenLAB-u u prostoru se zatiče kubična struktura nastala spajanjem tri oslikana platna, čija je autorka Lela Vojvodić. Po ulasku u ispovedaonicu susrećemo se sa sledećim pitanjima: „Šta je umetnost? Kako znamo da (li) smo uspešni? Značaj poznavanja umetničke tehnike za umetnika danas?”. Ili, sa drugim setom pitanja: „Šta umetnost predstavlja danas? Šta misliš o umetničkoj sceni u Srbiji?”. Tokom vremena koje sam provela u prostoru, ne usuđujući se da uđem u ispovedaonicu, par posetilaca odvažilo se da odgovori na data pitanja. Zanimljivo, ono što je izrečeno nije u potpunosti korespondiralo sa onime što se nakon toga našlo na Instagramu. Iako nije došlo do promene sadržaja odgovora, primetno je video snimak jednog od njih bio isečen tako da je na Instagram stori objavljen njegov „najkontroverzniji deo”. Pažljivo kurirani sadržaj Instagram profila @confessional ne dozvoljava znatiželjnom onlajn posetiocu da unapred vidi/čuje koja će mu pitanja biti postavljena.
Neizvesnost, smeštena u tenziji između planiranja posete projektu i njenog realizovanja upućuje na još jednu pojavu karakterističnu za proces otkrivanja jedne izložbe ili umetničkog projekta. U momentu kada ono što nam izaziva znatiželju uočimo na Instagramu i odlučimo da ga vidimo uživo stvara se doza anticipacije. Može se čak i reći da se neretko radi o strahu pred pitanjem kako će ta poseta izgledati i da li će ispuniti naša očekivanja, odnosno, da li će se sadržaj prezentovan na Instagramu poklapati sa onime što tamo sretnemo Iako ovde nije reč o takvom vidu catfish izložbe/projekta/umetničkog rada, koji nas zavede preko društvenih mreža i dovede do razočarenja kada ga vidimo uživo, on poseduje identičnu vrstu iščekivanja, s obzirom na to da se spoznaje u dva vida, podjednako putem Instagrama i kroz svoje prisustvo u prostoru Flu_OpenLAB-a. U slučaju ovog projekta, svesni smo toga da je odabrani sadržaj tendenciozno usmeren ka nama, da je tajnovitost njegov sastavni deo, osobina koja pripada ispovedaonici, te suočava poznato i javno sa skrivenim i privatnim. Confessional, u tom smislu, iako obavijen motivima tajnovitosti i poverljivosti, gotovo paradoksalno, predstavlja prostor javne rasprave, platformu u okviru koje nam je data šansa koju priželjkujemo. Drugim rečima, napokon smo pitani za mišljenje, a rezultati ankete, objavljeni u vidu dokumentacije 08.12.2022. biće dokaz toga da se svaki izrečeni stav računa.
P.S. Nisam imala hrabrosti da pred kamerom odgovorim na postavljena pitanja.
POV 3 Izlaganje rezultata
08.12.2022.
Projekat Confessional koristi Instagram ne samo kao mehanizam promocije, iako to svakako jeste (za šta sam i ja dokaz), već kao vrstu produžetka sopstvenog prisustva i svojevrsni prostor prezentacije koji mu omogućava da ostane dostupan publici i kada se više ne može pogledati uživo. U tom pogledu, Instagram postaje platforma za izlaganje dokumentacije, dok se projekat Confessional može razumeti kao vrsta dokumentarne umetničke prakse u okviru koje dokumentacija postaje umetnički sadržaj. Važnog aktera predstavlja i sama kamera, s obzirom na to da ona uzrokuje većinu strahova i pitanja pomenutih u tekstu. U finalnim etapama, unutar prostora Flu_OpenLAB-a izloženi su, kako u pisanoj, tako i u formi videa, odgovori koje su posetioci dali na postavljena pitanja. Izjava umetnika zaokružuje sprovedeno istraživanje i direktno upućuje na glavnu tačku preloma koja je definisala dobijene rezultate, a to je svakako prisustvo kamere.
Izjava umetnika:
Od prvog do sedmog decembra “1.0” je bio otvoren za sve kolege sa Fakulteta likovnih umetnosti, kao i za one koji se bave ovim poslom i/ili učestvuju u njemu. U toku jednonedeljnog istraživanja, snimanja, beleženja, ustanovili smo da je veći deo kolega izabrao da bude posmatrač, pre nego akter, što u samom prostoru, tako i na društvenim mrežama. Poziv je takođe upućen i određenim profesorima koji nas uče o tome kako da radimo, razmišljamo i stvaramo, ali je odziv bio minimalan. Od dokumentacije koju imamo, dve anonimne izjave su od zaposlenih na Fakultetu likovnih umetnosti. (Jelena Lela Vojvodić i Aleksa Jovanović)
