Branislav Nikolić / Krov i Fabrika
Radovi Krov i Fabrika nastali su tokom 2015. godine. Iako su rađeni nezavisno jedan od drugog, oni čine par koji se bavi dvema osnovnim ljudskim potrebama – potrebom za radom i potrebom za stanovanjem. Oba rada, ne namerno, i svaki na svoj način, imaju za temu raspad ideje komunizma, raspad velike zemlje (Jugoslavije) i prelazak na novi neoliberalni model funkcionisanja i implikacije koje iz toga proizilaze.
Skulptura Krov je model za buduću seriju radova koji imaju za temu beogradske nadogradnje.
Raspadom Jugoslavije i urušavanjem sna o državi blagostanja gde je stambeno pitanje radnika shvatano kao osnovna egzistencijalna potreba i pravo, došlo je do promene ideologije koja se gotovo preko noći okrenula liberalnom kapitalizmu, pri čemu je stambeno pitanje građana shvaćeno isključivo kao lični problem. Privatizacijom društvenih stanova nisu bili obuhvaćeni svi, a i usled velikih migracija izazvanim građanskim ratovima, mnogo ljudi je bilo praktično bez krova nad glavom. Tako se pokazalo da je divlja gradnja, koja je u periodu stare Jugoslavije bila strogo zabranjena i oštro sankcionisana, postala jedno od rešenja stambenog pitanja za mnoga nezbrinuta ili ratom raseljena lica. Ona se praktično iz crne zone preselila u sivu ili čak potpuno legalnu zonu. Prva nelegalna naselja nicala su još krajem osamdesetih godina na rubovima većih gradova, da bi se kasnije, tokom devedesetih preselili i u same centre gradova u vidu nadogradnji postojećih zgrada (potkrovlja). Privatni investitori su mnoge zgrade nadogradili sa po nekoliko spratova. Zvaničnim regulacijama obično se dozvoljava nadogradnja jednog ili dva sprata, ali rupe u zakonu omogućavaju da se potkrovlja takođe koriste kao stambeni prostori. Zato krovovi često prekrivaju i po tri sprata nadograđene zgrade. Veštine majstora i investitora, uglavnom samoukih i bez pomoći arhitkata, umnogome potpomognuti korupcijom, omogućavaju im dobre zarade, a gradu ostavljaju arhitektonsko ruglo koje će generacije morati da gledaju.
Svojom budućom serijom skulptura, pokušaću da reinterpretiram neke od tipičnih beogradskih nadogradnji, koristeći isključivo materijal pronađen na ulicama.
Skulptura Fabrika umanjena je maketa fabrike (skoro ikonički prikaz, kakav se često pojavljuje u grafičkom dizajnu u vidu logotipa ili znaka za fabriku) izgrađena u fabričkom krugu bivšeg građevinskog giganta, ciglane Trudbenik, u okviru festivala Devetka. Nekadašnja fabrika Trudbenik, danas je, posle neuspele privatizacije prazna i napuštena. Ovaj građevinski gigant bio je jedan od ključnih aktera izgradnje stanova i drugih objekata na prostoru bivše Jugoslavije, a naročito u Beogradu. Raspadom zemlje i pojavom privatnih investitora takve velike građevinske firme pokazale su se preglomazne i nesposobne da se nose sa novim modelom poslovanja, te su polako gubile trku, dok konačno nisu kolabirale. Ironijom sudbine, njihove fabrike, koje su se prostirale na ogromnim površinama u nekadašnjim predgrađima postale su zanimljive za privatne investitore (tajkune), ne kao firme koje bi ponovo mogle dobro da posluju, već kao građevinsko zemljište koje je u međuvremenu (zakonom iz 1995) preimenovano iz društvenog u državno. Tako je sam prostor, koji je nakada, barem nominalno, pripadao svima, postao roba kojom se trguje na tržištu, a velike fabrike ostale nenaseljena ostrva, često i u samom centru grada, koja se uz pomoć dobrih političkih veza i korupcije mogu kupiti za male pare i potom doneti ogroman profit.
Skulptura je napravljena od materijala pronađenog u samoj fabrici i oko nje – starih drvenih ormana, metalnih kaseta u koje su radnici ostavljali svoje lične stvari, drvenih ploča, buradi i gume skinute sa pokretnih traka. Rad dimezija 500x285x210 cm izgleda kao igračka u poređenju sa monumentalnim dimenzijama stare ciglane i predstavlja jedan skoro duhovit (ako se može biti duhovit u ovakvoj situaciji) komentar novonastale teške situacije. Pored svega, ipak, svojim izgledom zametka neke nove fabrike, predstavlja optimistički pogled u budućnost i nagoveštava možda neki novi početak.
