Venecija i “Enklava” Ričarda Mosa
(sic)
ovo mi je bio prvi put za veneciju, otkrivam tu italiju i zavoljavam pomalo, ali neposredno, ne glavom ko nemačku, iako jednako neplanirano (nije ni dojčland samo glavom, al ne umem preciznije diferencirati). ni u v nije bilo gužve, tu na mostu malo, ali tu valjda i treba. a bilo je bijenale (ipak bolji mos* od ostatka i sa ove dvonedeljne distance). mermer me nije iznenadio, čak ni na podu stana gde smo spavali, semafori na vodi jesu. umeju italijani da žive. na povratku, spavali smo u rijeci i krenuli ka opatiji, a završili u trstu – jako oslobađajuće iskustvo – biti na putu, videti tablu i reći ajmo na kafu u trst, osetio sam se kao da sam osvojio ono neko bivanje jugoslovenom iliti pak pravo normalnog življenja o kojem sam do sada mogao samo da razmišljam.
*u nastavku je neka vrsta predstavljanja te izložbe s irskog paviljona na ovogodišnjem bijenalu, pisana iz ugla mene kao dugogodišnjeg fana mosovog rada u kongu.
Mosova Enklava, predstavljena na irskom paviljonu u okviru ovogodišnjeg venecijanskog bijenala. Ovo je jedan od najmoćnijih umetničkih izraza koje sam ja doživeo i sigurno daleko najkvalitetnija izložba savremene umetnosti na kojoj sam bio. Ono kad ponovo pomisliš da je na neki način “novo” ipak moguće i čak i potrebno. Fotografije su prilično nedovoljne da ovaj istinski multimedijalni (imam utisak da multimedija tek sada počinje, zapravo, ne nužno tim radom, ali tek sada) rad predstave, pa služe samo kao neka vrsta beleške.
Svaki trenutak kretanja kroz postavku, (koji me asocirao na momente na nekakvu igru skrivanja i otkrivanja) sklanjanja, provirivanja ispod ekrana, valjanja po podu i dopuštanja da se nestane u misli i vrati u svet koji je kreiran u toj sobi – deo je iskustva boravka, čak življenja uovom radu i rekao bih da je svaki delić tog iskustva misaono ili emotivno “promišljen” od strane autora rada. Pored njega, moram da spomenem i Ben Frosta koji je, koristeći snimke sa lica mesta, napravio besprekoran zvuk, ne gubivši ni u jednom trenutku iz vida ambijentalnost, ali uspevajući da na trenutke iznenadi i razbije. Spomenuću i Trevor Tweeten-a koji je sjajno obavio posao snimatelja.
__________________
više fotografija venecije
više fotografija izložbe “Enklava” Ričarda Mosa
ovo mi je bio prvi put za veneciju, otkrivam tu italiju i zavoljavam pomalo, ali neposredno, ne glavom ko nemačku, iako jednako neplanirano (nije ni dojčland samo glavom, al ne umem preciznije diferencirati). ni u v nij){kind=link}