Šta vas čeka?
Autori izložbe: Vladimir Perić i Milica Stojanov
20.03 – 02.04. KomBank Art hol, Makedonska 29.
Izložba Šta vas čeka? je dokument i kritički osvrt na ono što se događalo u procesu učešća Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, iz perspektive autora aktuelne izložbe (umetnika i asistenta na proteklom Bijenalu), ali i potencijalni polazni argument za pokretanje dijaloga o nužnim promenama u procesu nastupa Srbije, od priprema za Bijenale pa do završetka ove međunarodne smotre savremenih vizuelnih praksi.
U nekadašnjem jugoslovenskom paviljonu u Đardinima od juna do novembra 2013. godine bila je postavljena izložba Nema ničega između nas, umetnika Vladimira Perića i Miloša Tomića, a komesarka izložbe bila je nezavisna kustoskinja i istoričarka umetnosti Maja Ćirić. Autor vizuelnog rešenja za katalog izložbe bio je Aleksandar Zograf.
Izložba Nema ničega između nas, objedinila je stvaralaštvo Perića i Tomića, koji kroz potpuno drugačije moduse transformacije, transponuju elemente iz svog okruženja u umetnički kontekst, u forme instalacija/objekata u slučaju Perića, i video formata u slučaju Tomića. Oba autora akumuliraju i transformišu elemente koji su najpre relevantni za njihovu intimnu refleksiju o vlastitom ali i društvenom identitetu, kreirajući radove ne samo različite po formi, već i dinamici i semantičkoj slojevitosti.
Proces nastupa Srbije na prošlogodišnjem 55. Bijenalu u Veneciji obilovao je raznim izazovima i problemima u vidu neadekvatne podrške u organizacionom, tehničko-produkcijskom i finansijskom pogledu, kao i stalnim konfliktnim situacijama. Spoljni faktori su napravili ogroman rascep između prvobitnog idejnog koncepta i realizovane izložbe, i (ponovo) ilustrovali nezainteresovanost ali i otvoren sukob u okviru kulturnog sistema, kako na relaciji donosioci odluke – profesionalci iz polja umetnosti, tako i unutar užeg stručnog kruga umetnika i profesionalaca.
Izložba Šta vas čeka? tretira izložbu Nema ničega između nas i čitav proces nastupa Srbije kao predmet analize. Sadržaj izložbe predstavlja relevantan dokumentarni materijal za proizvodnju diskursa o percepciji i poziciji savremenog umetnika/umetnosti, ali kroz konkretan događaj, koji u toj godini zbivanja predstavlja jedan od najvažnijih događaja na sceni savremene vizuelne umetnosti za domaći kontekst, naročito njegovu integraciju u međunarodni. Izložba ima kritički kapacitet za preispitivanje načina funkcionisanja ovog dela umetničkog sistema, a relevantnost problematizacije i pronalaženja rešenja se intezivira kada se konstatuje da slični problemi i izazovi postoje u dugogodišnjem kontinuitetu.
Danas se u domaćem kontekstu mnogo toga svodi na personalizaciju umesto profesionalizaciju odnosa i teško je uspostaviti dugotrajnu i uspešnu praksu u bilo kojoj oblasti društvenog delovanja, naročito kada se radi o saradnji i kada se različiti pogledi, kriterijumi i interesi preklapaju i sukobe. U lokalnim uslovima zanemarivanja i marginalizacije, savremene umetničke prakse ipak opstaju i imaju uticaj u međunarodnom kontekstu, ali one najpre pripadaju samoinicijativnim projektima i nezavisnoj sceni, dok usaglašena i kontinuirana politika za predstavljanje savremenih vizuelnih praksi kroz nacionalni kontekst i institucionalnu podršku ne postoji.
Otvorena diskusija koja bi doprinela uspostavljanju usaglašenog modela za nastup Srbije na Bijenalu u Veneciji postavlja se kao više nego nužna. Uslovi za planiranje i postavku nisu nepredvidivi i unapred su vrlo dobro poznati, a razgovor je potrebno pokrenuti što pre, s obzirom da je kratak vremenski rok za pripremu i produkciju bio jedan od najvećih faktora za inteziviranje već postojećih pritisaka na prethodnom nastupu, ali i uzimajući u obzir činjenicu da 56. Bijenale savremene umetnosti u Veneciji počinje skoro mesec dana ranije u odnosu na prošlogodišnje (9. maj – 22. novembar 2015).
Posledice permanentnog odlaganja i nedostatka volje da se unesu konkretene promene i stvori funkcionalan model, kojim će se prevazići najpre tehničko-logistički problemi u pripremi i realizaciji, a koji neminovno utiču i na ukupan kvalitet nastupa, imaju negativan uticaj ne samo na prezentovanje savremenog umetničkog stvaralaštva u međunarodnom kontekstu, već i na unutrašnje odnose u onom delu umetničkog sistema koji se odnosi na savremenu vizuelnu praksu, stvarajući kontinuiranu klimu konflikata i nerazumevanja, naročito u segmentu gde je profesija zavisna od političkog tela. Takođe negativno utiču i na samog umetnika, kustosa, teoretičara koji učestvuju u procesu, degradirajući njihov stvaralački i kreativan proces, ali i poziciju unutar ukupnog društvenog sistema. Inicirane promene mogle bi doprineti ne samo kvalitativnom napretku nastupa Srbije na Bijenalu, već bi mogle pokrenuti nov set odnosa i saradnji, koji će istinski unaprediti delovanja i komunikaciju umetnika, kustosa, institucija u okviru ovog konteksta, ali i ukupnog kulturnog sistema, a potencijalno i generisati stvaranje trajnije politike predstavljanja i integrisanja savremene umetnosti iz Srbije u internacionalni kontekst.
Odabrani vizuelni materijal sa izložbe „Šta vas čeka?“
Dobijeni dokument, zvanično obaveštenje Ministarstva za kulturu i informisanje, je autentičan i na ilustrativan način sumira čitav proces nerazumevanja i odsustva komunikacije koji su pratili nastup, od pripreme izložbe za Bijenale pa sve do njenog završetka.
Tlocrti nacionalnog paviljona, poslati kao materijal za pripremu umetnikovog koncepta i plana postavke. Umetnik je dobio čitljiv tlocrt tek 22. aprila, dvadeset dana pred polazak u Veneciju, iako je predaja zaokruženog koncepta i skice postavke zahtevana najkasnije do 1. marta od strane institucije Bijenala, odnosno njihovog odeljenja za vizuelne umetnosti.
Crtani i pisani zapisi iz sveske Vladimira Perića daju uvid u intimni karakter priprema za izložbu i neodvojiv su deo umetnikovog stvaralačkog procesa. Između korica sveske nalaze se umetničke skice koje dokumentuju i radove odbačene u selekciji za postavku, beleške koje otkrivaju tehničku stranu pripreme za izložbu, poput detaljnih podataka o elementima radova, finansijskih odrednica, naziva firmi relevantnih za produkcijski deo izložbe, imena saradnika, kao i dnevnik događaja u toku postavke izložbe i boravka u Veneciji.
Instalacija 3D Tapet za dečju sobu obuhvata 247 gumenih figura Mikija Mausa, proizvedenih 1968. godine u jugoslovenskoj fabrici igračaka “Biserka” Zagreb, i sakupljanih više od dve decenije na buvljim pijacama. Fenomenološkom redukcijom na svaki pojedinačan predmet instalacije, ova celina postaje kompleksno istraživačko polje različitih istorija, identiteta, sećanja, na individualnom i na kolektivnom nivou. Instalacija stvara asamblaž različitih konteksta – trag inherentnog značenja koje je predmet imao u toku ambicije koja ga je stvarala i proizvela, njihovu namenu, kontekst upotrebe, zatim napuštanje i degradaciju u okviru buvlje pijace. Kombinujući dva polariteta, haos realnosti i umetničku pročišćenost, ova celina dozvoljava simultano postojanje stvarnog i imaginarnog, intimne životnosti i striktne simetrije, specifičnog i univerzalnog, ličnog i kolektivnog, prošlosti i sadašnjosti. Instalacija kod posmatrača najpre izaziva veselu reakciju, koja se u najvećem broju slučajeva menja nakon uvida u složenije semantičke aspekte rada.
Knjiga utisaka pružila je dobar mehanizam za saznanje o procesima refleksije posetioca i njihovim promišljanjima o izloženim radovima, ali i relevantan izvor informacija za razne kuriozitete koji su se dešavali u paviljonu Republike Srbije u toku trajanja izložbe, a sa kojima nismo bili upoznati pre toga (prodaja kataloga bez znanja jednog od autora, višesatno odsustvo osobe koja je zadužena za čuvanje radova u рaviljonu i pružanje informacija, podaci o ukradenim elementima Perićevih radova, podatak da slušalice za video radove nisu u radnom stanju i slično).
Serija objekata Foto Safari napravljena je od delova kožnih futrola za analogne foto aparate, koji na intrigantan i duhovit način prezimaju oblike raznih životinja. Proces fotografske reciklaže ovde dobija svoj oblik u najdirektnijem smislu, ali sa lucidno inkorporiranim promišljanjima o reprodukciji i definiciji stvarnosti kroz kameru, njenom estetizovanom ali i instrumentalnom viđenju. Fotografije koje beleže odnos posmatrača prema radu dokumentuju različite reakcije – od „aha!“ efekta nakon uviđanja jedinstvenog portreta do potpunog uvlačenja posmatrača u koncept opsesivnog fotografisanja i produkcije bezgraničnog fotografskog materijala današnjice koji u velikoj meri stvarnost definiše kao spektakl za mase.
Instalacija Vežbom do samoubistva koja pripada seriji 3D tapeta sačinjena je od 2982 simetrično raspoređena žileta za brijanje. Za razliku od drugih Perićevih radova na postavci koji ilustruju akumulaciju kroz vreme, elementi za ovu instalaciju kupljeni su u jednom danu. Autor je na buvljoj pijaci kupio kutiju za cipele, u kojoj je bila ogromna količina žileta u originalnim omotima. Na svakom omotu su bila ispisana dva datuma, koja ukazuju na to da je pređašnji vlasnik svakodnevno koristio po jednu stranu žileta. Nakon upotrebe iste je vraćao u omot i zapisivao datume kada ih je koristio. Ovi predmeti, svedoci jedne složene i neobične lične istorije, postaju deo instalacije u okviru koje su lišeni značenja iz autentičnog konteksta i postaju estetizovani elementi koji stvaraju neverovatan optički efekat. Kao i u svakom odnosu posmatrača i umetnosti, u rad se upisuju različita čitanja i značenja, te je tako mračna i suicidalna konotacija rada često bila najviše naglašavana i od strane publike i od strane likovnih kritičara.
Prilkom privatno organizovane posete Bijenalu u avgustu 2013., primetili smo da nedostaju dva originalna elementa rada Slava je spora. Niko od nadležnih ni autor nisu bili upoznati sa situacijom, a osobe koje su čuvale radove u paviljonu, zamenile su ukradene autentične elemente svojeručno napravljenim „kornjačama”, potpuno narušavajući integritet rada i autoritet umetnika. Posetioci koji su počinili krađu, zabeležili su svoj postupak u knjizi utisaka, što predstavlja svojevrsno podsmevanje očiglednoj nezainteresovanosti da se na adekvatan način zaštite radovi i autori. Kulminacija je u potpunom odsustvu odgovornosti osoba zaduženih za čuvanje radova u nacionalnom paviljonu, kao i onih koji su ih angažovali.
