House of Quentin
Sir Quentin Blake CBE RDI HRWS je Britanska institucija, bas kao čaj u pet, kraljica, kiša, Šekspir ili Monti Pajtonovci. Svako ko je odrastao na knjigama Roalda Dahla (Čarli i fabrika čokolade, Matilda, Veštice, Gremlini, itd.) neizbrisivo uz njih vezuje i crteže Kventina Blejka. Prvi Dečiji Laureat i dobitnik brojnih nagrada kao i ordena Viteza za doprinose ilustraciji, Blejk je neraskidivo vezan za ilustraciju i humanitarne kampanje kao što je Big Draw i Nightingale Project. Stoga nije iznenađujuće što je House of Illustration, prva galerija posvećena isključivo ilustraciji, inaugurirana izložbom Blejkovih radova.
Kako odabrati crteže iz opusa od preko 300 knjiga, kako predstaviti karijeru od preko pola veka? Blejkov prvi objavljen crtež za Punch magazine izašao je 1948, kada je imao 16 godina. Od tada neprekidno crta, piše za decu i sarađuje sa raznim autorima. U tri prostorije House of Illustration predstavljena je mala ali intrigantna selekcija Blejkovih originala, skica, storyboard-a, dočaravajući razvoj ideja i spektar tehnika i medija (prvenstveno tuš, akvarel, pastel) u odgovor na raspoloženje priče i prirodu likova, stvarajući prepoznatljive i nezaboravne radove.
“Otkrio sam da crtež može da ispuni svoju svrhu a da ostane nažvrljan, instinktivan i nevaljao” kaže Blejk, i dodaje “esencija crteža je zamisliti ono što crtaš”. Na prvi pogled jednostavni, Blejkovi crteži su izuzetno ispunjeni i dosledni. Likovi ostaju prepoznatljivi i u karakteru od početka do kraja bez obzira na to kako su brzo nacrtani. Svi crteži nastaju direktno iz glave, bez korišćenja fotografija ili detaljnih skica. “Sve je izmišljeno na papiru”. Svaki rad zahteva makar osnovno planiranje, ali da bi linija ostala spontana i sveža Blejk radi uz pomoć kopir-stola tako da kroz debeli akvarel papir samo naslućuje osnovne obrise grube skice ispod.
Kao ilustratora najviše su me zanimala njegova pera i materijali, takođe izloženi pored crteža. Raskrečena pera (Blejk najčešće koristi Waverley pera i Brause držalje) daju nejednaku liniju koja deluje kao pokret. Takođe, ova linija grebe akvarel, koji nije savršeno gladak, stvarajući ‘greške’, prekide, krivine, mrdalice i razlivalice raznih vrsta. “Kada crtam razgrebanim perom osećam kretanje na papiru, neki delovi ispadaju brzo a neki sporo, u zavisnosti od scene” kaže umetnik.
Fascinantno je posmatrati Blejka kako radi. Skice izvodi stojeći iznad preglednog stola za kopiranje, ispod svetla četiri lampe. Tehnike kojima se služi opisane su detaljno na njegovom sajtu a dva kratka filma, U Studiju Kventina Blejka, dočaravaju delić entuzijazma i energije sa kojima stvara. Boje se prelivaju i mrljaju jedna u drugu, linije beže sa papira, groteskni ali vrlo jasni izrazi lica, karikaturalnosti, bizarni humor doprinose tekstu, prenoseći poruku koja nikada nije dosadna. Kod Blejka nema suvog moralisanja, ali se karakteristike raznih zloća bespoštedno ismevaju. Njegove knjige motivišu decu (i odrasle) da ostanu spontani, maštoviti, razvijenog smisla za humor i opservaciju ljudskih i životinjskih karaktera (i naravno onog jako zabavnog prostora između njih).
Nesumnjivo, jedan od pokretača duge Blejkove karijere je njegovo poštovanje pisca. Pored svih priznanja, Kventin Blejk nije diva. Umerenog temperamenta i pored ljubavi prema “lošem ponašanju”, on savršeno razume ulogu interakcije između reči i slike. Sve Blejkove knjige su zajednička vizija, kolaboracija koja se materijalizuje pred očima čitaoca, bilo da su u pitanju savremenici Roald Dahl i John Yeoman, ili Volter. U slučaju Voltera, brutalna farsa njegovog Kandida je ilustrovana pristupom koji ne bi bio moguć u vreme nastanka knjige. Tekst je samim tim približen i prenešen u sadašnjost, nešto divlje i komično dobija svoj vizuelni izraz.
Crteži koji ostaju laki, relaksirani, intimni i humani primereni su širokom spektru situacija. Ovo je jedan od razloga zbog čega se Blejk tako dobro adaptira radu na crtežima namenjenim bolesnicima (koji kao ni deca ne vole moralisanje i prepoznaju snishodljivost i lažnu samilost). U nekoliko knjiga umetnik priču ilustruje sasvim bez teksta, bojom, linijom i gestom, “kao pantomimu”.
Izložbu zatvara prostorija posvećena Tužnoj Knjizi Michael Rosen-a. Tužna Knjiga, nastala posle nagle smrti Rosenovog sina, opisuje jednostavno i direktno neke od najtežih emocionalnih stanja – žalost, gubitak, očajanje, pretvaranje da je sve u redu, i na kraju nadu. Ova knjiga (izložena u celosti) daje psihološku dubinu izložbi, redefiniše Blejkov opus i ostavlja jedno more kompleksnih, ranjivih, iskrenih i lepih slika duboko u posmatraču.
Izložba ‘Inside Stories’ je u House of Illustration do 2. novembra 2014.
