Andrej Dolinka
Andrej Dolinka je grafički dizajner zaposlen u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Pored toga, vezuje se za rad Prelom kolektiva i časopis za savremenu umetnost i teoriju Prelom, knjižarsko-izdavačku zadrugu Baraba i druge poduhvate, pre svega u oblasti kulture.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Moje opsesije se smenjuju u tempu koji se ne da pratiti, ali im se uglavnom može udovoljiti i iz kreveta. Najradije iz njega iskačem zbog knjiga — do police, do elektronskog bibliotečkog kataloga, do tezge na pijaci, do knjižare ili do dizajna na kojem radim.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Nemoguće je odabrati. Zvukovi mi izrazito privlače pažnju i često pokušavam da ih stripovskoonomatopejski ponovim. Hronk, gdoing, skviiik!
Koja prepreka te frustrira?
Svaka prepreka u upravljanju mašinama (a naročito računarima) me izrazito frustrira i budi kod mene potencijalno autodestruktivni stepen tvrdoglavosti.
Šta trenutno čitaš?
Po pravilu čitam više stvari istovremeno. Trenutno Rat i mit Dejana Jovića, roman Sabo je stao Ota Horvata i knjigu Rika Pojnora (Rick Poynor) No More Rules: Graphic Design and Postmodernism. Pored toga, nedavno sam sebi ispunio želju da se konačno pretplatim i na neki časopis, pa sam izabrao onaj koji mi redovno u određenom smislu te fraze prešišava iznad glave — The Wire. Otud sada čitam nedavno pristigli broj za maj 2018. i u njemu tekstove o muzičkim pojavama od kojih za devedesetak posto ranije nisam čuo.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Imam dve reči — dijalektika i fluks — i jednu sintagmu — ne znam.
Koje promene oko sebe primećuješ u poslednjih par godina?
Kad smo već kod dijalektike: pored rastakanja sveta koji smo nasledili, primećuje se i novo zbijanje redova u koloni što radi u kontrasmeru. Dobro je.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Ima umetničkih praksi i tendencija koje me uzbuđuju, zabavljaju i stalno nanovo pomiču okvire mog shvatanja svih tih pojmova, uključujući i sam pojam umetnosti. Tako posmatrano, umetnost u mom slučaju zahteva upotrebu barem dve reči i jedne sintagme: dijalektika, fluks i ne znam.
Koja misao ili osećanje te veseli?
Veseli me uverenje da se ima gde iskočiti iz kreveta; da ima kreveta, onoga ko bi skočio i mogućnosti skoka.
