Una Popović
Una Popović (1978) je istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Poslediplomske studije upisala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer Studije i teorija kulture. Njen profesionalan rad neposredno je vezan za istraživanje u oblasti savremene umetnosti, od istorijskog konceptualizma, pa do današnjih praksi. Realizovala je brojne izložbe i projekte, međunarodne saradnje, tekstove i edukativne programe. 2013. godine pozvana je kao gostujući kustos pri Muzeju Tejt Modern u Londonu, gde je realizovala izložbu Izvrnuta kuća. 2008. godine provela je dva meseca pri edukativnom odeljenju Vitni Muzeja moderne američke umetnosti u Njujorku. Od 2010. godine u okviru MSU, vodi i uređuje program Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Šta trenutno čitaš?
Skoro sam se vratila iz studijske posete Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu sa tri torbe kataloga i knjiga koje sam tamo dobila – kako to obično biva. Krenulo je prelistavanje, slaganje i razvrstavanje materijala. Trenutno je na čitanju zbirka prevedenih eseja nemačkog teoretičara (meni jednog od omiljenih), Borisa Grojsa – Učiniti stvari vidljivima, u izdanju MSU Zagreb. Osim toga, na stolu su i Likovne sveske br. 8, izdanje FLU Beograd iz 1985. godine, iz porodične biblioteke. Ono što volim i što mi najviše znači – kada govorimo o stručnoj literaturi i procesu istraživanja – jeste čitanje intervjua, ili pisana reč umetnika i stručnjaka.
U kom prostoru radiš?
Fizički, to su radni ambijenti na poslu i kod kuće, drugim rečima dnevno radno meandriranje realizuje se na relaciji kuća – posao, posao – kuća, radnim mestima u ulicama Botićeva – Cvijićeva – Pariska. Tu se finiširaju radni zadaci, ali same ideje nastaju bilo gde, u najvećoj meri prilikom razgovora sa kolegama i prijateljima. Volim da radim u timu, to mi uvek više prija od nekog solo projekta, te tako volim saradnje iz kojih nastaju i prijateljstva. U našoj profesiji često nema podele na poslovno i privatno vreme, i radnog vremena do 16h, zapravo ceo dan se radi, na različitim mestima i nivoima – i uz kafenisanje i druženje propituje se, razmatra i osmišljava.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Zvuk vode i gradske vreve.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Aplikacija, Evaluacija, Ovulacija, Motivacija, Emigracija, Tranzicija, Institucija, Restitucija, Koncepcija, Invencija, Emocija, Kreacija, Rekreacija… ne nužno reči koje se završavaju na ija, naravno, ali ovo je ispalo simp(tom)atično jer su mi/nam u svakodnevnoj upotrebi.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Sigurno nije najveća prepreka i nije na trenutnoj bazi, ali posmatrajući umetnike i kolege, čini mi se, nameće se već neko vreme opšta prepreka za sve nas… profesionalna motivacija… kuda i šta dalje… scena je vibranta, energična, čini se da se više radi i proizvodi nego pre recimo 5 godina, a rezultati su manje vidljivi, nekakav normalan razvoj u pravom smeru izostaje, avanzovanje pa i osnovna podrška. Kada se ide preko, internacionalne tribine te dočekaju pune, kada se vratiš čini ti se da si uvek jedan korak napred, dva nazad. Mnogo je slojeva zbog čega je to tako – kada će kultura ovde prestati da se bori za goli život!? Kako se i zbog čega (ne) tretiraju uspesi umetnika i radnika u kulturi u Srbiji?
Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Vidim sebe delom scene. Kao što sam spomenula, mislim da je naša scena vibrantna i dinamična i osnovna je greška misliti da je ona mala. Baš naprotiv, mislim da uopšte nije mala, ali kako su mogućnosti u Srbiji ograničene, profesionalan razvoj skučen, moguće je da je upravo usled nedostatka refleksije datog konteksta, došlo i do nekog ne baš do kraja definisanog antagonizma na sceni. Već godinama su dva osnovna muzeja zatvorena radi rekonstrukcije (hteli to neki da priznaju ili ne, mislim da bi završetak rekonstrukcije MSU prilično konsolidovao i osnažio celu umetničku i kulturnu scenu, zbog toga je isti toliko bitan, između ostalog) ne postoji čak ni bilo kakav štampani umetnički časopis, sistem školovanja je prevaziđen. Nažalost celo delovanje u kulturi već godinama se bazira uglavnom na individualnim naporima, željama, strategijama i entuzijazmu. Simptomatično je da ima sve više pojedinačnih umetničkih inicijativa. Mnogo se i radi poslednjih godina, to je odlično, mnogo je zanimljivog programa i pri institucijama i pri nezavisnom sektoru. Ali ono što manjka na toj istoj platformi, ono što sam gore napomenula, jeste upravo nedostatak solidarnosti jednih prema drugima, i to me užasno nervira. Situacija se slikovito može opisati podnaslovom filma Vernera Hercoga iz 1975. pod nazivom „Enigma Kaspara Hauzera“, koji glasi ovako: „svako za sebe i Bog protiv svih”. Neko je kriv jer radi u instituciji i zarađuje platu (pa makar i mizernu), neki umetnici su krivi jer su radili sa određenim kustosima, neki kustosi jer su često izlagali određene umetnike, neki su bezveze jer nemaju politički osvrt u svojim radovima i projektima (kao da nužno moraju), nezavisna scena je moguće upitna jer je kao dirigovana tamo nekim fondovima itd. Saradnja i solidarnost je nužna. Uvek kažem da „nezavisni“ i „zavisni“ moraju da sarađuju, naravno i izvan granica samo individualnih interesa, jer smo svi zapravo „zavisni“ jedni od drugih . Jedino i samo tako objasnićemo i odbraniti sve.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Jedna rečenica je dovoljna da opiše sve gore navedeno, kada je Umetnost kao ODLUKA.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Kada Ivan pravi prženice, kada me u frižideru čeka kolač i kada mi sine neka super ideja. Ok, putovanje se valjda podrazumeva.
Da li postoji neko kome bi htela da postaviš javno pitanje? Koje pitanje bi to bilo?
Više je pitanja i više je ljudi, ne mogu sada da se odlučim.
Za 2015. planiram da, između ostalog, uspešno završim započeto i planirano.
 je istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Poslediplomske studije upisala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer Studije i teorija kulture. Njen profesionalan ra){kind=link}