• Monitor
• 12.11.2018.
• Tekst: Sanda Kalebić / Fotografije: Marija Nišić
• 0
  453

The Broken Dream / Andrea Dramićanin

U galeriji X vitamin otvorena je izložba „The Broken Dream“ Andree Dramićanin na kojoj su izložene skulpture, instalacije i video rad, koji kao glavni motiv koriste čirlidersice, kao prepoznatljive simbole pop kulture i ironične predstave nadanja i velikih očekivanja.

 

 

 

 

 

 

Čirlidersice su danas pomalo zastarela društvena pojava. Slika o njima se polako gradila, od vremena posle Drugog svetskog rata kada su navijačice preuzele ulogu navijačima, preko buma ranih sedamdesetih, do vrhunca kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih. Kao i svi simboli, one su lako prepoznatljive i imaju jasno definisanu ikonografiju: kratki topovi i suknje u bojama tima za koji navijaju, kosa visoko podignuta u konjski rep, nezaobilazni beli zubi i širok osmeh. Uprkos tome što je čirliderstvo tokom vremena postalo ozbiljan sport koji se ne vezuje samo za srednjoškolsko navijanje i za koji su potrebne gimnastičke a često i akrobatske veštine, u popularnoj kulturi se na navijačice više gleda kao na simbole, nego kao na ljude. One su postale simbol američkog sna: one su mlade, lepe, poželjne, optimistične i pune energije.

 

 

 

 

 

 

Globalizacijom i amerikanizacijom kulture, američki san je postao opšti ideal, a simboli američke kulture sveprisutni. Međutim, problem sa američkim snom je upravo u tome što je to samo san. On obećava stvari koje nisu verovatne da se dese. Bazira se na veri da se sopstvenim radom i trudom sve može postići i pruža idealistički pogled na svet. Realnost, naravno, nije uvek takva. Vera u bolje sutra može biti dobar pokretač, ali insistiranje na konstantnom napretku i osećaju sreće je naporno, a velika nadanja dovode i do velikih razočaranja.

 

 

 

 

 

 

Umetnica motiv čirlidersica pronalazi u sećanju na detinjstvo, kada su one bile česta tema popularnih filmova i muzičkih spotova. Mada je situacija u kojoj polugole mlade devojke zabavljaju uglavnom mušku publiku tokom sportskih događaja na sreću sve manje društveno prihvatljiva, poruka koju one šalju je i dalje veoma prisutna. Insistiranje da se uvek mora biti mlad, lep i srećan, ta lažna slika o uspehu koja je emitovana u poluvremenu utakmica, danas je prisutna svuda i uvek. Iako smo delimično svesni da do naloga na društvenim mrežama uglavnom stižu idealizovane i fejk slike koje služe za predstavljanje sebe i sopstvenog života lepšim i boljim nego što jeste, svakodnevno posmatranje ljudi koji izgledaju lepše, provode se bolje, putuju dalje i zarađuju više, pa makar to bilo i neistinito, stvara zaglušujući pritisak i utisak da je neuspeh postao društveno neprihvatljiva kategorija.

 

 

 

 

 

 

Andrea Dramićanin se u svom radu već bavila temom velikih očekivanja i time šta se desi kada ne dođe do njihovih ispunjenja. Ona stvara sjajne, šljašteće, instagramične radove koji referišu na ikonične predmete i simbole pop kulture. Kao i sa američkim snom, problem je u tome što oni nisu realni: blistavi osmeh navijačica pretvara se u kez iza koga se nalazi samo praznina, a cela izložba postaje ironična kritika ideje o obećanom boljem životu.