sudimacstojanović
Sandra Stojanović
2012. godine završila master slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a potom i master na katedri UNESKO Kulturna politika i menadžment pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu i Fakultetu Lumijer 2 u Lionu, Francuska. U okviru grupe Treći Beograd, organizovala projekte poput ArtSample razgovora sa mladim umetnicima, Nove kolekcije i drugih. Aktivno izlaže, a od septembra 2014. sa Jovanom Sudimac pokreće sudimacstojanović blog.
Jovana Sudimac
Rođena je 1987. godine u Beogradu, gde živi i radi. Završila je master studije, 2012. godine, na odseku za slikarstvo/transmedijska istraživanja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Voli Nike. Od septembra 2014. sa Sandrom Stojanović pokreće sudimacstojanović blog.
Šta trenutno čitaš?
Sandra: The Missionary Position: Mother Teresa in Theory and Practice, knjigu Kristofera Hičensa (Christopher Hitchens) u kojoj je glavna hipoteza to da je Majka Tereza volela siromaštvo, a ne siromašne; i Jeres nominalizma, seriju fantazija Muharema Bazdulja o ženama, cigaretama i stanovima.
Jovana: Preporučujem knjigu Terezin sin (Vjeran Miladinović)
Koji ti je omiljeni zvuk?
Sandra: Mjaukanje, bez sumnje.
Jovana: Volim zvukove iz prirode i zvukove mašina.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Sandra: Ograničenja, samostalnost, humor, suština.
Jovana: Ljubav i Nike.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Sandra: Finansijska neodrživost i neoverena zdravstvena knjižica.
Jovana: Nedostatak novca.
Da li sebe vidiš kao deo neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Sandra: Vidim sebe kao pojedinca koji radi i postoji uporedo sa drugim pojedincima, institucijama i organizacijama. To se možda može definisati kao scena u širem smislu, ali mi se ne čini previše korisno razmišljati u tako neodređenim okvirima.
Jovana: Ne.
Koje pitanje sebi najčešće postavljaš u poslednje vreme?
Sandra: Kako bi uopšte izgledao moj život bez YouTube-a?
Jovana: Kako da se obogatim?
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Sandra: Kod umetnika i ljudi volim kada ne reprodukuju eskapizam i religiozne principe. S tim u vezi, kod umetnosti volim kada mi pomogne da se povežem sa sadašnjim trenutkom i postavim stvari u širu perspektivu.
Jovana: Zanimljivi su mi ljudi koji su zainteresovani za druge ljude, oni koji pažljivo slušaju sagovornika, koji se trude da odgovore na postavljeno pitanje ma koliko teško bilo. Ljudi koji uzimaju materijalne uslove u obzir i imaju neke zanimljive strategije da reše svoje probleme a da pritom nikoga ne povrede, ovo mislim u najužem i najširem smislu.
Kada misliš da će zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (ponovo) da bude otvorena za javnost?
Sandra: 20. oktobra 2015. godine, tvrde odgovorni.
Jovana: Nije mi ovo pitanje samo dosadno, kada se toliko puta ponovi stvara se privid da je to neki ključan trenutak koji će rešiti mnoge probleme. Mislim da će se desiti skoro, možda sledeće godine, pa to je u skladu sa planovima sadašnje vlasti.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Sandra: Ne iskačem ujutru iz kreveta uopšte, osim ponekad da nahranim Kirikua (mačora).
Jovana: Skoro svako jutro skačem iz kreveta, ne mogu da kažem zbog čega najradije, ima puno razloga.
