Kreativna Evropa 2014-2020.
“If I could seize a fresh opportunity for the political integration of Europe, I would start from culture and not from the economy.” Jean Monnet, jedan od utemeljivača EU
A šta bi bilo da smo zaista započeli evropske integracije kulturom, kako je Monnet navodno izjavio? Jedno je sigurno, kultura je prvo mesto gde se ogledaju država i njeno društvo.
Kulturna politika je istovremeno i proizvod i proces. Možemo se zapitati: zašto nam je potrebna jasna kulturna politika i saradnja najšire platforme kulturnih aktera, kako bi učinili kulturne vrednosti delom svakodnevnog života najšireg broja ljudi u Srbiji?
Tranzicija kulturnog sektora u Srbiji započela je sa neadekvatnim ljudskim resursima, bez jasne strategije i sposobnosti sektora da konkuriše za sredstva iz različitih finansijskih izvora. Iz toga jasno proizilazi konkretna potreba za institucionalnom tranzicijom – aktuelna administracija mora, bez daljeg odlaganja, biti profesionalizovana, sposobna da redefiniše svoje prioritete i unapredi kvalitet znanja i veština, kao i da usvoji principe moderne produkcije i menadžmenta u kulturi, u kontekstu procesa evropskih integracija i izmenjenog modela kulturne politike u Srbiji.
Kroz pogram “Kultura 2007-2013” uspostavljena su dugoročna partnerstva među kulturnim delatnicima širom Evrope. Zahvaljujući opštim ciljevima Programa, koji ohrabruje mobilnost umetničke produkcije i profesionalaca u kulturi, ojačana je komunikacija i nivo obrazovanja unutar kulturnog sektora. Zato učešće u programu “Kreativna Evropa 2014-2020”, koji je osmišljen za naredni period, može predstavljati dobar strateški pristup za investiranje u kulturnu produkciju Srbije.
U okviru programa “Kultura 2007-2013” koji se završava, potrošen je budžet od 6 milijardi eura na inicijative utemeljene u kulturnim aktivnostima, i predstavlja najveći izvor finansiranja kulture na evropskom nivou. Podrškom koju EU pruža sektoru kulture kroz programe kao što je “Kultura 2007-2013” i njen naslednik – “Kreativna Evropa 2014-2020”, putem uključivanja kulture u sve važne političke i društvene tokove, EU ispunjava ulogu komplementarnosti u odnosu na nacionalne kulturne politike, stvarajući nove sinergije u oblasti kulturnih politika, kulturne diplomatije i međunarodne saradnje.
Koja je politika Evropske unije prema kulturi? Postoji li uopšte takva politika? Ona zapravo postoji, ali nije eksplicitna, i temelji se na načelu subsidijarnosti, koje kaže da će EU preduzeti neku aktivnost samo ukoliko ciljevi predloženog delovanja ne mogu u dovoljnoj meri biti postignuti od strane samih država članica, principom koji je započet izričitim uvođenjem kulture u Ugovor iz Maastrichta. Ovakva kulturna politika uključuje zakone o slobodi kretanja roba i usluga u kulturnom sektoru, zaštitu autorskih prava, kao i formiranje pravnih instrumenata vezanih za audio-vizuelni sektor i medija. Pritisak koji nastaje iz potrebe novog zakonskog okvira za kulturu i usklađivanje medijskog zakonodavstva s evropskim standardima, a u odnosu na zakonsku obavezu koja se odnosi na učešće u “Kreativnoj Evropi”, mogao bi zapravo da artikuliše transparentnu, pluralističku viziju kulturne politike i da potvrdi potrebu za povezivanjem kulture i obrazovanja u Srbiji.
Najvažnija stateška dokumenata u vezi sa kulturnom politikom EU su Evropska agenda za kulturu u globalizujućem svetu – koja definiše skup ciljeva i podiže kulturnu saradnju unutar Evropske Unije na jedan nov nivo, te nova krovna strategija koja vodi širu evropsku politiku u sledećoj dekadi – Strategija Evropa 2020. Strategija Europa 2020 postavlja viziju evropske socijalne tržišne ekonomije, te počiva na tri međusobno povezana i podržavana prioritetna područja: promišljen rast, razvoj ekonomije utemeljene na znanju i inovacijama, održivi rast, konkurentnoj ekonomiji i inkluzivnom rastu, te podsticanju ekonomije visoke stope zapošljavanja kroz društvenu i teritorijalnu koheziju. Još jedan važan dokument je UNESCO Deklaracija o kulturnoj raznolikosti, koja naglašava ulogu kulturne politike kao katalizatora kreativnosti, i kao ranije pomenuta dokumenta, može predstavljati jednu od strategija transformacije kulturnog sistema u Srbiji. Dakle, kroz decentralizaciju i udruživanje umetnosti i kulture, uspostavlja se okruženje za ekonomski rast, koje onda jača svoju poziciju u javnim politikama – obrazovanju, ekonomskim i socijalnim politikama. U isto vreme, treba obratiti pažnju na ranjiv položaj kulture i umetnosti koji trebaju podršku i državne subvencije, kako se ne bi izgubila uloga kulture kao koncepta javnog dobra i javnog interesa.
Evropa kao kulturni kolektivitet odnosi se na ono što nas čini Evropljanima, kao što su zajednička prošlosti, civilizacijska baština i prepoznatljive kulturne vrednosti. Ono što se čini da se zapravo menja je podizanje svesti građana u Srbiji o sopstvenoj kulturnoj slici, te nedostatka strategije i dobro definisane kulturne politike i transparentnih resursa. Kulturni senzibilitet, podsticanje kulturne saradnje i izgradnje kapaciteta, demokratizacija kulturne politike i programi koji će omogućiti rešavanje važnih pitanja, biće potrebni za uspeh daljih evropskih integracionih procesa.
Kultura je 80’ih korištena kao važno oruđe evropskih integracija. Kulturni identitet i politički identitet su nerazdvojni. Snažno politiziran, evropski identitet – kao “supraidentitet” je svakako razvijan s ciljem da naglasi ekonomski i monetarni aspekti procesa integracija. Mnogi mislioci leve orijentacije su u pravu: depolitizacija je stvarno bitno obeležje savremene politike. Slavoj Žižek je rekao da je “osnovni cilj antidemokratskih politika uvek i po definiciji depolitizacija – to je bezuslovni zahtev da se “stvari vrate u normalu, u kom svaki pojedinac mora raditi svoj posao”. “Tako se napetost između različitih ideoloških vizija zamenjuje saradnjom tehnokrata, koji teže ka zajedničkom cilju i rade na njegovoj implementaciji.” Prema Žižeku, taj depolitizovani, menadžerski-stručni konsenzus temelji se na jednostavnoj maksimi: “Nije bitno da li je mačka crna ili crvena, važno je da lovi miševe.” To znači da bismo trebali da prihvatimo, bez predrasuda, “dobre ideje” koje stižu iz EU i da ih primenimo bez obzira na njihove ideološke korene. Ali koje su to “dobre ideje”? Prema Briselu, to su ideje koje su efikasne, koje “završavaju posao”.
Predsednik Barroso je pozvao predstavnike državnih i lokalnih vlasti da osiguraju “da je kultura čvrsto usidrena u dugoročne strategije razvoja”. Kakav je položaj umetnosti i kulture u okviru Strategije 2020? Kretanje prema ekonomiji utemeljenoj na kreativnosti, znanju i inovativnosti, i stvaranje kreativnih industrija u Evropi ključnim elementom strategije, možemo prepoznati osnovnu ideju EU. Na kraju krajeva, EU je nastala iz ideje o stvaranju većeg jedinstvenog tržišta, za zemlje na evropskom kontinentu, obezbeđujući četiri slobode (4 Freedoms): slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i osoba na unutrašnjem tržištu – kao temeljnim postulatom EU. Kad krajnje politički prioritet leži u domenu evropskih integracija, kulturna politika kao područje nacionalnog suvereniteta time gubi svoju središnju poziciju i postaje politički marginalizovana. Stoga, položaj kulture treba razumeti i u stvarnosti proveriti uticaj sektora kulture u okviru Strategije Europa 2020.
Promenjen diskurs kulturne politike svedoči o promenjenim perspektivama savremene Evrope. Koncept nacionalne države zamenjen je multikulturalnom, koja podržava kulturni diverzitet u transkulturnoj Evropi, s ostvarenim pravom na kulturu na teritoriji za koju je država odgovorna, a ne isključivo u odnosu na dominantnu etničku grupu.
To znači razvijanje kulturne politike sa osnovnim ciljevima promocije i zaštite kulturnog identiteta, na regionalnom, nacionalnom i evropskim nivou, koja podrazumeva otvoren i dinamičan kulturni prostor, podržavajući institucije koje doprinose stvaranju samouverenog, živahnog društva građana.
Dužni smo da kažemo Zašto je kultura? važna u Srbiji.
Zašto je kultura važna? Da li evropski identitet predstavlja kraj nacionalnog kulturnog identiteta u procesu globalizacije? Zapravo, kulturne aktivnosti mogu biti jedna od najjačih potencijala jedne zemlje da stvori jak identitet. Treba omogućiti uslove za podršku onima koji su sposobni da predstavljaju svojom kreativnošću određene vrednosti ovog društva, a koje su već predugo potisnute nacionalističkom patetikom i predmodernim konceptom kulture i umetnosti.
Koju jasnu poruku građani ove zemlje žele da pošalju o sebi? Pominjanje EU je utešno, ali država ne bi trebalo da nameće neki “evropeiziran” kulturni sektor, jer se naši problemi neće rešiti u Briselu. Za društvo u Srbiji presudno je uspostavljanje politike sećanja kao sredstva izgradnje identiteta, kako ne bi izmanipulisani političkom retorikom opet završili nesrećni i poniženi, opsesivno fantazirajući o “novom početku”.
Najveći potencijali kulturnog sektora i medija su kreativnost i inovacija, a njihov gubitak kao bitnih elemenata društvene transformacije, predstavljaju veliku opasnost za razvoj našeg društva pod konstantnim pritiskom tranzicije. Mediji moraju da se transformišu, kako bi uticali na razvoj kritičkog društva i javnosti. Dokle god mediji ostaju stereotipni, komercijalizovani, manipulisani, ne mogu značajno doprineti rešavanju bilo kog društvenog problema, i ostaju ogledalo oslabljenog društva stvarajući opštu ravnodušnost. Mediji igraju ključnu ulogu u svakom društvenom procesu, te oni u Srbiji moraju da informišu građane i da im omoguće da donose odgovorne, promišljene odluke.
Kultura predstavlja podršku ekonomskom razvoju jedne zemlje. Kako bi neka kulturna politika bila uspešna, pre svega mora imati kredibilitet i autentičnost, posebno u vreme masovne nezaposlenosti i ekonomske nesigurnosti. Kulturna politika, usklađena sa obrazovnom, ekonomskom i ostalim javnim politikama, uz ekonomski razvoj jača poziciju vlade ali i razvija buduću publiku.
Pitanje kulture i umetnosti treba da predstavlja deo kontinuiranog dijaloga sa aktuelnim politikama, a organi vlasti (ministarstva, sekretarijati, lokalne samouprave) moraju biti sposobni da prepoznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima i omoguće emancipovanu ulogu u evropskom kulturnom prostoru. Jačanje međunarodne kulturne saradnje, s jasnim inicijativama i partnerstvima u kulturnom sektoru, uz usvajanje evropskih standarda kulturnog razvoja, predstavlja vrhunsku strategiju u evropskim integracijama Srbije. Ova kulturna politika može biti podržana kroz finansijske mehanizme EU.
Učešće Srbije u programima EU, kao što je “Kultura 2007-2013” omogućilo je da kulturni sektor Srbije u period od 2007. do 2013. godine dobije preko milion evra iz EU, u njemu je učestvovalo 52 organizacije u 68 uspešnih evropskih projekata, a 27 uspešnih izdavačkih kuća je dobilo sredstva za prevode evropske literature na srpski jezik.
“KREATIVNA EVROPA 2014-2020”
Program “Kultura 2007-2013” Evropske unije u koji se Srbija kao punopravna zemlja učesnica uključila 2008. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, ušao je u svoju završnu fazu i od 1. januara 2014. godine na snagu stupa program “Kreativna Evropa 2014-2020” koji će objediniti tri dosadašnja programa: “Kultura 2007-2013” (izvođačke, vizuelne umetnosti, kulturno nasleđe, muzika, kreativne industrije), “MEDIA” (film i audiovizuelne delatnosti) i “MEDIA Mundus” (saradnja između profesionalaca iz celog sveta), uz budžet od 1.8 milijardi evra.
Novi program je usklađen sa 2020 Strategijom Evropske unije, što znači da se sektori kulture, medija i kreativnih industrija smatraju pokretačima ekonomskog rasta i zapošljavanja, kao i da doprinose održivom i inkluzivnom razvoju društva.
Novi program je osmišljen kao odgovor na uočene probleme u sektoru kulture i medija. Pre svega, podeljenost kulturnog prostora i tržišta, kao i jezička raznolikost otežavaju plasman umetnika, kulturnih delatnika i njihovih dela u druge zemlje. Prelazak na digitalnu kulturu, izmenjeni načini produkcije, diseminacije i pristupa kulturnim sadržajima čine potencijalnu publiku sve zahtevnijom, a pred stvaraoce stavljaju sve veće izazove. Uočen je i nedostatak merljivih statističkih podataka iz oblasti kulture, što otežava celovito sagledavanje problema i kreiranje evropskih politika zasnovanih na činjenicama i istraživanjima.
Posebna pažnja biće posvećena razvoju publike kroz podsticanje medijske pismenosti i korišćenje on-line alata za povezivanje sa potencijalnom publikom u što većem broju evropskih zemalja. Još jedan od glavnih ciljeva je izgradnja kapaciteta, odnosno pomoć umetnicima da razvijaju međunarodne karijere, kao i međunarodne mreže za stvaranje novih profesionalnih potencijala, kako bi se olakšala neposredna razmena znanja i iskustava i brže prilagođavanje novim uslovima na tržištu.
Neki od ciljeva “Kreativne Evrope” su podrška organizacijama u kulturi da deluju na međunarodnom planu, promocija međunarodne razmene umetnika, umetničkih dela i profesionalaca u kulturi, finansijsko osnaživanje malih i srednjih preduzeća u kulturi, kao i podrška međunarodnim kulturnim politikama koje bi pospešile inovacije, razvoj publike i novih poslovnih modela u kulturi. Poseban deo novog Programa biće posvećen razvoju audiovizuelnog sektora i podržavaće produkciju, distribuciju, promociju i bioskopsko prikazivanje evropskih filmova.
Učešće Srbije u programu “Kreativna Evropa 2014-2020” 2014-2020 zavisi od potpisivanja novog Memoranduma o razumevanju sa Evropskom komisijom, što je inicijativa koju treba da preuzme Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sledeći odluku Vlade. Da bi se ostvarili uslovi za pristupanje novom programu u punom obimu, potrebno je još uskladiti zakone iz oblasti digitalizacije medija sa evropskim standardima i regulisati pitanja autorskih prava.
