Lidija Merenik / Izdavaštvo
Kako shvatiti i dalje razvijati određene pojave ako ih ne analiziramo, pratimo i utemeljujemo? Savremena umetnost bez takvih činilaca ne može da egzistira, da se razvija i na kraju da se pamti. Jedan od najbitnijih elemenata jeste ozbiljno izdavaštvo. Da li je ono oslabljeno ekonomskom, moralnom i društvenom krizom? Da li autori pokušavaju da pronađu druge načine kako bi i dalje nastavili sa radom? Da li će jednog dana neko uspeti da sazna šta se danas događa, da razume… čitajući do sada izdate knjige, da li se savremena likovna umetnost vidi u njima?
O svim ovim pitanjima razgovarala sam sa prof. dr Lidijom Merenik, autorom mnogih knjiga, eseja i članaka o vizuelnoj umetnosti.
Iz mog ugla izdavaštvo deluje kao ogledalo umetnosti. Kako se vama čini odnos savremene umetnosti i izdavaštva, odnosno da li se i u kom delu preklapaju?
Izdavaštvo je, načelno, ogledalo društva odnosno kulture jednog društva. Izdavaštvo u oblasti istorije i teorije umetnosti, kao i savremene umetnosti (tu mislim na tekstove domaćih autora kao i na prevodilaštvo) je na ivici postojanja već dvadesetak godina. U tom kontekstu treba posmatrati i vezu savremene umetnosti i izdavaštva, s obzirom da recentno izdavaštvo, uz manje časne izuzetke, nije spremno da rizikuje publikovanjem i/ili promocijom savremene umetnosti, jer, faktički, na tome ne ostvaruje nikakav profit. Svedoci smo onih izdavačkih poduhvata koji imaju ambiciju da budu komercijalni i profitabilni – megalomanskih pregleda umetnosti sačinjenih iz različitih pobuda, od promotivnih do prodajnih ili popularizovanih publicističkih “poduhvata”. Ozbiljnih državnih ili institucionalnih investicija u publikovanje pregleda ili razmatranja savremene umetnosti i umetničke scene više kao ni da nema. Iznemoglo izdavaštvo je samo jedan od simptoma nepostojanja ozbiljne i dugoročne strategije u kulturi i obrazovanju, nejasnog cilja, nepostojanja bilo kakve vizije, ona koja ne bi bila presudno iznova određivana čestim političkim promenama ili, najčešće, ličnim afinitetima i animozitetima.
Da li se sada uspostavlja nova forma koja već odavno postoji u svetu, gde privatne inicijative utiču na dinamiku stvaranja i praćenja umetnosti, kao i objavljivanja stručne literature?
Privatne inicijative su svakako dragocene i u izdavaštvu i neke od njih trenutno obdržavaju izdavaštvo vezano za pomenute “neprofitne” oblasti, posebno za savremenu umetnost. Međutim, privatne inicijative se mahom rukovode svojim, posebnim, a ne nekim opštijim interesom. U tom smislu, privatne inicijative mogu s punim pravom, što ne znači da to nužno i rade, da forsiraju svoje posebne dinamike/interese/kriterijume “stvaranja i praćenja umetnosti” i nameću ih kao opšte, upravo zbog praznine koju je napravilo odsustvo strategije i sistema kriterijuma u kulturi i umetnosti, zaustavljanje proizvodnje retrospektivno/problemskih kataloga vodećih muzeja, gotovo ugašeno prevodilaštvo ozbiljne stručne literature i tako dalje. Dakle, imamo li sa čim da uporedimo proizvode različitih privatnih inicijativa? Imamo li konkurentnost kvaliteta u tom polju? Da li su, kako, zbog čega i kome privatne inicijative vidljive, te da li je i koliko, ako je uopšte, vidljivo odsustvo sveukupnog društvenog projekta i opšteg obrazovnog i drugog interesa u domenu umetnosti, pa i savremene? Da li veoma mladim ljudima može da bude nevidljivo nešto za čije postojanje nikada nisu ni saznali?
Naslov knjige iz domena vizuelne umetnosti sa naših prostora koji preporučujete (nevezano za godinu izdanja)?
Recimo da najbolji naslovi tek treba da budu objavljeni.
__________________
Lidija Merenik je profesor na Seminaru za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je i kao saradnik Likovne redakcije Studentskog kulturnog centra u Beogradu (1981-1985) i kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1985-1990). Od 1981. je realizovala veliki broj izložbi savremene jugoslovenske i srpske umetnosti i napisala veliki broj kritika, studija, eseja o umetnosti.
Važnija dela: Beograd – osamdesete: nove pojave u slikarstvu i skulpturi 1979-1989, Novi Sad 1995; Ivan Tabaković 1898-1977, Novi Sad 2004; Nadežda Petrović: Projekat i sudbina, Beograd 2006; Grupa autora, Ex-Post – Milena Pavlović Barilli, Kritike, članci, bibliografija, III, Beograd 2009; Grupa autora, Pro Futuro – Milena Pavlović Barilli, II, Beograd 2010; Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, Beograd 2010; Mileta Prodanović, Beograd 2011; Grupa autora, Vlastimir Mikić – Volcano, Beograd 2011; Grupa autora, Prostranstvo (u)vida Zoran Grebenarović, Beograd 2012.
