Isabel Cuadrado
U Centru za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija nedavno je predstavljena izložba španske umetnice Isabel Cuadrado. Umetnica je, uz izložbu, u Institutu Cervantes, 24. septembra predstavila svoj rad na prezentaciji pod naslovom Objekat i ideja / Dvadeset godina grafike i instalacije – objekat kao polazište i generator. Razgovarali smo sa njom o utiscima o Beogradu, izložbi, njenom radu uopšte i daljim planovima.
Ovih dana je u Centru za grafiku postavljena tvoja izložba Promišljam. Kako je došlo do toga?
2009. su u Centru bili organizovani V beogradski susreti, na koje su bili pozvani umetnici iz Španije, zajedno sa umetnicima iz Srbije. To je bilo divno iskustvo i mislim da smo svi tada baš uživali. Tako da, kada mi je Centar predložio da napravim samostalnu izložbu, mi je bilo veoma drago da ponovo dođem ovde.
Kako vidiš Beograd na umetničkoj mapi Evrope? Da li si upoznata sa onim što se dešava ovde na polju vizuelnih umetnosti?
Ne poznajem dobro beogradsku scenu, ali sam primetila da postoji interesovanje za različite vrste umetničkih događaja, i da je ovo otvoren grad, pun života. Obradovale su me knjižare koje sam otkrila u centru grada. Verujem da je tolerancija jedna od karakteristika kulture, i bila sam iznenađena anti-gej manifestacijama, i nadam se da će društvo ovde napredovati tako da poštuje različite načine života, uprkos manjini koja koristi nasilje da bi branila pretpostavljene vrednosti.
Da li nam možeš bolje objasniti tehničke aspekte tvoje izložbe u Centru, i odnos ove izložbe sa tvojim prethodnim radovima?
Ovde sam prikazala instalaciju koja je napravljena specifično za ovaj prostor, koju čine dva dela – hrpa crvenog konapa koji se nalazi na podu galerije, i niz otisaka u tehnici sito-štampe, istog objekta, koji su zalepljeni direktno na zidove. Ovom intervencijom istražujem odnose objekta i njegove predstave, proces stvaranja kao način analize prostora i medija grafike.
Kako vidiš grafiku danas?
Danas postoji širi prostor da se razume grafika kao medij, da se prelaze ustanovljene granice, mešaju discipline i da se tradicionalna tehnologija i posebnosti medija iskoriste na nove načine.
Šta su glavne stvari kojima se baviš u svojim radovima?
Koristim sve vrste medija i materijala, ponekad su to umetnički materijali a ponekad su preuzeti iz svakodnevnog života.
Vreme i prostor su obično glavni elementi mog rada. Mnogi moji radovi su stvarani na licu mesta, kroz prepoznavanje veza unutar prostora i sa samim prostorom, i vremena u kome nastaju. Za mene je od najveće važnosti da nađem načine da izvedem svaki projekat na iskren i osećajan način, i da budem u mogućnosti da ispunim sopstvena očekivanja kod svakog projekta. To zahteva interakciju sa okruženjem, produbljivanje umetničkog rada, i otvorenost za eksperimente i nova otkrića.
Ako bi morala da napraviš izbor, šta bi bio vrhunac tvoje dosadašnje umetničke karijere?
Veoma mi se dopada projekat koji sam izvela na rezidensiju u Finskoj, tokom kog sam, u mesec dana, svakog dana stvarala novu instalaciju za isti prostor. Rezultati su dokumentovani i predstavljeni ovde – www.marzo2011.wordpress.com.
Takođe, vreme koje sam provela u Rimu, koje mi je omogućilo da upoznam korene zapadne umetnosti. Ali meni je sve jednako važno, čak i greške. Smatram da su greške sastavni deo rada, i dozvoljavaju da se rad sagleda kao razvojni proces. Slažem se sa Robertom Filliouom kada kaže “umetnost je ono što čini život interesantnijim od umetnosti”.
Šta imaš u planu sledeće?
Trenutno imam dve grupne izložbe u svom gradu, a u oktobru ću učestvovati na art fairu Estampa u Madridu, a i spremam neke projekte za 2015. Ja uvek promišljam…
–
