Goca Žikić / BAIR
Negde u novembru prošle godine pozvala me je Goca Žikić i pitala da li može da dovede jednog umetnika iz Brazila u moj atelje u posetu. Pristao sam, naravno, i tek pošto su došli, saznao sam za BAIR – Belgrade Artist in Residence. To je bio i povod da sa Gocom popričam o njenom residency programu.
Kako si odlučila da napraviš residency program u Beogradu?
Započela sam residency program dok sam živela u Barseloni (2011/12). Na programu su bile dve naše umetnice mesec dana i jedna umetnica koja je profesorka na akademiji u Kaliforniji. Zbog toga sam odlučila da započnem residency program i u Beogradu. U trenutku kada je cela ideja počela nije postojao ni jedan residency program u Beogradu. Mislim da je potrebno da postoji više takvih programa u gradu i u zemlji i da se na taj način ostvaruju direktni kontakti između umetnika iz inostranstva i lokalnih umetnika. To je zanimljivo iskustvo za gosta i za naše umetnike, a postoji i mogućnost da se razvije neka saradnja među umetnicima.
U Srbiji postoji nekoliko kolonija i festivala koje nude mogućnost boravka i studijskog rada umetnicima iz inostranstva. Šta je prednost BAIR residency programa u odnosu na ovakve oblike rada?
BAIR Residency ne nameće unapred zadatu temu ili okvir koji mora da se ispuni. Umetnik ima slobodu da organizuje svoj rad i vreme na način koji mu najviše odgovara. Sve je organizovano tako da pruža više mogućnosti, širi spektar kontakata i mogućnosti za saradnju, kao i mogućnost da se posete izložbe, ateljei umetnika i stekne šira slika o našoj umetničkoj sceni. Takođe, BAIR obezbeđuje apartmanski smeštaj i ta vrsta privatnosti je većini naših dosadašnjih gostiju umetnika bila veoma važna.
Da li ti se umetnici javljaju spontano, ili ste u kontaktu preko preporuka?
Umetnici se najčešće sami javljaju tako što pronađu informacije o programu na jednom od sajtova koji služe kao baza podataka za sve residency programe koji postoje u svetu, ali su se neki javili i po preporuci, nema pravila.
Šta je do sada bio najveći problem sa residency programom?
Uskladjivanje boravka umetnika i potencijalne izložbe. Većina galerija pravi godišnji plan i potrebno je konkurisati godinu dana unapred. Umetnici obično počnu da razmišljaju o izložbi tek nakon boravka u Beogradu. Tako da je potrebno da konkurišu i da ponovo dođu sledeće godine ukoliko dobiju izložbu.
Da li imaš dalje planove i šta bi bio idealan sledeći korak za BAIR?
Do sada je bilo 5 umetnika (iz Švedske, USA, Irske, Italije, Brazila). Nadam se da ću u budućnosti imati prostor koji će moći da se koristi za prezentacije, radionice i izložbe. Za sada se snalazimo i gostujemo kod raznih naših umetnika po ateljeima, ukoliko neko želi da organizuje prezentaciju ili radionicu.
U saradnji sa Boškom Begovićem, sa kojim sarađujem i oko BAIR-a, ošmisljen je i MAIR, program koji pored isključivo umetničkog boravka pruža mogućnost treninga za umetnike koji se bavi borilačkim veštinama. Zanimljiva je igra reči – Martial artist in residence. Omogućili smo da umetnici treniraju u klubu Tatami u SC Vračar.
Već smo imali tu ideju, jer poznajemo više umetnika koji se bave i borilačkim veštinama. U oktobru i novembru na rezidencijalni program je došao umetnik iz Italije, Graziano Folata, koji se bavi i borilačkim veštinama (mixed martial arts) i bio je oduševljen prilikom. On je bio prvi koji je imao priliku da bude na oba programa istovremeno. Nadam se da će se ceo koncept još razvijati.
www.belgradeartistinresidence.wordpress.com
www.facebook.com/groups/275816042570143/
Fotografije preuzete sa sajta BAIR
