Nikola Džafo / Perpetuum mobile art brabonjak
„Zec je 23. februara 2011. ‘pojeo’ i Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Svojim simboličkim, arhetipskim, kulturnim i ukupnim semantičkim potencijalom, on je ovu kulturnu instituciju pretvorio u konceptualni lavirint, u sinegdohu sveta, u kome mora da bude mesta kako za slike i umetničke predmete u znaku zeca tako i za, što obično ne ulazi pod svodove tradicionalno shvaćenog muzeja – pravi pravcati zečinjak. (…) Višestruka performativnost samog stvaralačkog čina odvija se ne samo u ravni simboličkog označavanja i preinačavanja već i u ravni socijalnog, političkog i etičkog angažmana.”
(dr Jovan Ljuštanović, uz podršku i prepoznavanje mojih namera u izložbi „Lepus in fabula”)
Šta se (pokušalo) uraditi:
– namerno prekoračiti granicu,
– ukinuti muzej kao tradicionalnu izložbenu instituciju,
– destabilizovati tradicionalne umetničke forme i uvrežene umetničke kanone,
– da „zec pojede muzej”: sve vreme unutar izložbe živela je kolonija zečeva (deset zečica iz Krčedina). Njihovo izlaganje pogledima posetilaca bio je zečji reality show u kojem su akterke proizvodile „Perpetuum mobile art brabonjak”, a na kraju izložbe bilo ih je teško pohvatati, jer su se uvukle u udubljenja ispod radijatora, smestile na idealno mesto, shvatile su granicu – granična područja između dva muzeja: Muzeja revolucije i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, s očiglednom namerom da trajno uzmu MSUV „pod svoje”.
Šta se sada želi (a što je bilo u drugom planu):
„Perpetuum mobile art brabonjak” kao „vrhunski” proizvod izložbe plasirati na tržište umetnina*, skrenuti pažnju da je u njemu koncentrisan stav o mestu i moći umetnosti u našem svetu, maksimum „umetničarenja” i „političarenja”. To se radi iz uverenja da je moguće ostvariti zaradu, profit, na umetnosti ili njenoj dekonstrukciji, kako bi se preživelo ili opstalo u zemlji koja tone sve dublje, čineći samu ideju dna poroznom i nikad dohvatljivom.
* Učešče u aukciji POHVALA prvo je javno istupanje „Perpetuum mobile art brabonjka” na tržištu
