Tanja Marković
Tanja Marković – po obrazovanju psihološkinja, po angažmanu aktivistkinja. Jedna od osnivačica Centra za kvir studije i uz)bu))ne))). U polju umetnosti prisutna kroz saradnju sa različitim umetničkim kolektivima i autorkama: TkH, 3a3or, Nikoleta Marković, Maja Mirković, Jelena Radović, Tamara Šuškić, Ana Seferović, itd.
–
–
Šta trenutno čitaš?
„Razgovori s Kočom“ (Popovićem), Aleksandra Nenadovića i „Anomija/Bonomija i drugi tekstovi“, Hauarda Slejtera.
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
U relacijama sa umetnicima, aktivistima, teoretičarima i različitim kolektivima.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Grmljavina i zvuk zrikavca.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Staviti u kontekst, fragmentarno, prevazići, povezati, ograničenje, saradnja.
Da li sebe vidiš kao deo neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
U momentima dok nešto radim u polju umetnosti vidim se kao deo scene, iako nju ne doživljavam kao koherentan prostor. Primećujem da ljudi koji čine scenu i dalje odlaze, da se institucije ubrzano urušavaju, marginalizaciju, propadanje i često nemoguće uslove za rad, ali i sve bolju regionalnu saradnju, što me raduje.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Nepretencioznost, humor uprkos svemu oko nas, studioznost, angažman, intimnost, samosvest.
Kada misliš da će Muzej savremene umetnosti u Beogradu da bude otvoren?
Verovatno kada se pojavi politička volja da se taj problem reši.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Putovanja, posete prijateljima, mogućnosti da ostvarim ideju o kojoj sam dugo mislila.