Supervizuelna
U prvoj Mustri predstaviće se urednici Supervizuelne.
–
Ivan Šuletić, vizuelni umetnik.
Isidora M. Nikolić, grafički dizajner.
Saša Tkačenko, vizuelni umetnik.
Žolt Kovač, vizuelni umetnik, muzičar, pedagog.
Ana Bogdanović, istoričarka umetnosti
–
Šta trenutno čitaš?
Saša: Please Pay Attention Please: Bruce Nauman’s Words: Writings and Interviews
Ana: Brian O’Doherty, The Crossdresser’s Secret; Kenneth E. Silver, Esprit de corps. The Art of the Parisian Avant-Garde and the First World War i tekstove Moše Pijade o umetnosti napisane tokom dvadesetih godina prošlog veka.
Isidora: „SEMITI, Rasa, Religija, Književnost” Gil Anidžar
Ivan: Obristove razgovore sa Tacitom Dean.
Žolt: Istorija bolesti, Rodoljub Stepanović i Filozofija slobode, Laš Fr. H. Svensen
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
Saša: U svakom prostoru u kome mogu da pronađem način da artikulišem svoje ideje. Kada bolje razmislim često koristim prostor i njegova ograničenja kao primarni motiv u svom diskursu.
Ana: Uglavnom u čitaonici, ali mi prijaju i drugi prostori produktivne tišine.
Isidora: „Radovi“ u širem smislu. Sve knjige nastaju u stanu, obzirom da sam uspela da stvorim sebi privilegiju da radim od kuće.
Ivan: U ateljeu. U Mraovića sokačetu 4.
Žolt: U glavi. Realizacija se dogodi već negde.
Koji ti je omiljeni zvuk?
Saša: Mikrofonija i pištanje i pojačala. https://www.youtube.com/watch?v=GK2WWyvqBdE
Ana: Tišina.
Isidora: Zvuk morskih talasa. ≈≈≈≈≈
Ivan: Kada suvim prstima prelazim preko papira?
Žolt: Trenutno mi se dopada zvuk muzičke grupe Lucius.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Saša: ”They make me feel that I’m only all I see sometimes.”, Fireworks, Animal Collective
Ana: Zbog čega? Čemu?
Žolt: Nemam pojma.
Da li sebe vidiš kao deo neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Saša: Svojim radom i delovanjem na ovom prostoru neminovno doprinosim stvaranju simulakruma koji se dalje artikuliše kao lokalna umetnička scena. Menjaju se generacije koje dolaze i odlaze, i teme koje ih zanimaju.
Ana: Na sceni se stalno nešto menja – uglavnom su to novi ljudi sa puno početnog i početničkog entuzijazma koji u nasleđe dobijaju stare probleme. Ova menjanja nažalost nemaju puno efekta i čini mi se da nisu dovoljno istrajna kako bi iznela odlučniju promenu. Supervizuelnu vidim kao značajnu u procesu promene dinamike na lokalnoj sceni (koja joj je neophodna), sebe individualno ne bih da određujem u tom smislu.
Isidora: Što se tiče dizajna lako je podeliti pravce, komercijalni i nekomercijalni… Ja ne umem da pripadam nečemu gde treba prodati proizvod za koji nisam sigurna. Tako da je unapred pravac bio zadat. Umetnost je verovatno jedna od najbitnijih stvari u koju verujem.
Ivan: Komplikovano pitanje, jer zahteva razjašnjenje skoro svake reči.. Scena bi bila nešto što je istureno, pred očima javnosti, a čini mi se da ono čemu „pripadam“ (i to pripadanje treba da se objasni, ali ne ovde…) nije preterano vidljivo.
Žolt: Vidim sebe kao deo scene. Menja se to što možemo da kažemo da postoji nezavisna scena. To znači da ljudi imaju potrebu da se bave umetnošću na razne načine mimo institucija i iz svojih potreba koje uspevaju da artikulišu ovako ili onako. To je jako značajno.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radova koje voliš?
Saša: To što kada stanem ispred svega gore nabrojanog, jednostavno znam da je to umetnost.
Ana: Drčnost sa pokrićem kombinacije posvećenosti i isterivanja stvari do kraja. To bi valjda značilo jasno artikulisan stav spram umetnosti.
Isidora: Osećaj kada stanem ispred rada…
Ivan: Volim ideju o često potpuno neplaniranoj komunikaciji sa ljudima iz drugih vremena i mesta. To nije smisao, ali je nagoveštaj da postoji.
Žolt: Suviše je opšte pitanje. Negde ovo negde ono. Uglavnom volim način razmišljanja umetnika.
Kada misliš da će Muzej savremene umetnosti u Beogradu da bude otvoren?
Saša: Kada ljudi u toj ustanovi budu agilniji i konkretniji u nameri da svest o ovom problemu bude eksplicitnije prisutna u javnosti. Ako se desi neko čudo i stvori tim profesionalaca i oni krenu sa radovima doslovno sutra, moja projekcija je maj 2016.
Ana: Kada se nadležni uozbilje, te shvate i prihvate značaj ove institucije za društvo.
Isidora: 26.08.2021. u 8:30č
Ivan: Problematično pitanje, opet počev od leksičkog nivoa. Čini mi se, da ga otvore već sutra, teško bi se mogao zvati „Muzej savremene umetnosti“. Mnogo se stvari zakomplikuje kada ustanovu pod takvim imenom zatvorite čak i na jedan dan.
Žolt: Nemam pojma.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Saša: Putovanje, rada na novom projektu, koncert omiljenog benda!
Ana: Zbog putovanja.
Isidora: Putovanja.
Ivan: Mora da ne bude stresno, da je moj udeo u tome značajan i da se baš tog dana dešava najbitniji deo. Onda rado skačem iz kreveta.
Žolt: Skačem iz kreveta i ovako i onako. Imam puno posla i planova.
–
