Marko Salapura
Marko Salapura, arhitekt. Poslednja velika stvar je nastup na Venecijanskom bijenalu arhitekture, pod zastavom Srbije, u paviljonu Jugoslavije.
–
–
Šta trenutno čitaš?
Ništa uzbudljivo, udžbenik za nemački. A i tu zabušavam. Rekli su mi da učim nemački. Loše ide.
U kom prostoru nastaju tvoji radovi?
Epifanije se dese uglavnom u prevozu, bioskopu ili dok listam neku slikovnicu. Uglavnom, kad drugi ćute. Tad se smejem. Put Beograd–Pančevo je inspirativan. Tviter koristim kao podsetnik u tim situacijama. Deo kad to treba da se realizuje je uglavnom posao nekog drugog, u tuđoj radionici. Voleo bih da sam bolji majstor, ali ja sam loš majstor. Dobra stvar je što uspevam da lepo komuniciram sa majstorima.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Ne znam.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Ma uvek ima nešto.
Da li te u tvom radu više zanima arhitektura ili umetnost?
Svaka linija ima svoje posledice.
Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
Nisam baš siguran. Ni u scenu, ni u mene u sceni. Ako moram da se svrstavam onda je to da sam deo velike grupe nezavisnih. Ono što uočavam je izbegavanje konflikta, strah od talasanja. Ovo vuče pitanje koliko smo nezavisni mi nezavisni, čime se demistifikuje pozicija na kojoj smo. Postoji šift sa umetnosti koja je kritička na onu koja bi volela da je iznad politike. Vic.
Nisam zadovoljan odgovorom koji sam dao.
Imam sreću da sam na različite načine upoznao par dobrih ljudi. To nije scena, ali zlata vredi.
Šta je to što te čini drugačijim od drugih?
Ne znam. Jel to treba? Ne znam. Nisam siguran da sam drugačiji.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Kad ne moraju da kažu da je to umetnost. Ovo su rekle kolege iz KURSa i dopalo mi se.
Mislim da je rad Andree Palašti i Vladimira Miladinovića važan. Mislim da treba gledati šta će Srđan Keča uraditi sledeće. Inspirativne su mi putanje i rad Pezo Fon Elrihshauzena (Pezo Von Ellrichshausen) i Kristijana Kereza (Christian Kerez). Preporuka je Endrju Norman (Andrew Norman), ovo sam skoro otkrio i okupira me dosta – nisam naišao na nešto slično i pronalazim dosta veza sa arhitekturom, primećujem razliku u tome kako crtam posle slušanja i to me raduje. Partik Kejler (Patrick Keiller), to uvek prija. Raja Martin (Raya Martin), nema spavanja posle ovoga. Ima još par. Malo je kakofonično, ali neka ide ovako.
Ranije bih izbegao da odgovorim ali sad sam opušteniji.
Kada misliš da će zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (ponovo) da bude otvorena za javnost?
Muzej je institucija i to ga čini delom nekog sistema. Onda kada taj sistem bude imao političku volju da se taj posao završi zgrada će biti otvorena. To je posao. Taj posao mora da preuzme neko ko razume sistem i ko je diplomata. Ovo nije ništa novo. Rezultat je odnos uspeha/neuspeha tog ambasadora da utiče na političku volju. Ovo nije ništa novo. Za to je potreban želudac.
Pitanje zašto ovaj poduhvat još traje jeste političko pitanje. Pitanje zašto je ovo što sam opisao putanja do rešenja jeste veće od ovog slučaja i tiče nas se svih!
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Hrana!
–
Autor fotografije Relja Ivanič relja@superprostor.com
