Pjero Manconi – Kada su tela postala umetnost
Italijanski umetnik Pjero Manconi (Piero Manzoni, 1933-1963) smatra se jednom od ključnih figura koje su uticale na nastanak konceptualnih umetničkih praksi i jednim od najintrigantnijih umetnika posleratne Evrope. Iako danas neopravdano zaboravljen, ovaj enfant terrible istorije umetnosti dvadesetog veka i poslednji umetnik evropske avangarde – kako se neretko klasifikuje u literaturi – satiričnio je, duhovito i radikalno preispitivao pojam umetnosti kao institucije i društvene konvencije kroz aktivno provociranje umetničke javnosti. Njegov kratak, ali vanredno heterogen i inspirativan opus obuhvata poduhvate u proširenom polju enformel slikarstva i redukovane apstrakcije (zaključno sa serijom ahromatskih slika), a zatim i eksperimente u oblastima koji će kasnije biti prepoznati kao performans i body art, te konceptualne skultpure i umetnosti akcije.
Prateći tradiciju dišanovskih inteligentnih komentara o umetnosti, Manconijevi radovi – od kojih najpoznatija “pakovanja” Umetnikov dah (Fiato d’Artista, 1960) i Umetnikov izmet (Merda d’artista, 1961) – infantilnom naivnošću i iskrenošći snažno podrivaju kult umetnika i umetnosti, otvarajući pri tome široko polje konceptualnim promišljanjima da se ostvare u bezgraničnom domenu umetničkog delokruga.
U nastojanju da umetnost približi iskustvu svakodnevnog, te u pitanje dovede njenu samodovoljnu izolovanost, Manconi akcijom Živa skulptura (Sculture viventi, 1961) publiku proglašava umetničkim – pozivajući njene članove da poziraju na prethodno pripremljenom Magičnom postamentu (Base Magica, 1961) u galerijskom prostoru, umetnik ih činom potpisivanja svog imena na telu “pretvara” u umetnost. Kao omaž Galileju, ovaj autor iste godine izvodi Postolje sveta (Socle du monde, 1961) i time čitavu planetu prepoznaje kao skultpuru, odnosno umetničko delo. Sve(t) je umetnost zato što umetnost prebiva u ideji, a svet je nepresušni izvor njenih manifestacija.
Muzej Štedel iz Frankfurta (Städel Museum) posvetio je ovom umetniku povodom osamdeset godina od rođenja i pedesetogodišnjice smrti prvu veliku izložbu u Nemačkoj, ujedno i prvu Manconijevu retrospektivu nakon pauze od dvadeset godina u Evropi. Kada su tela postala umetnost (Als Körper Kunst wurden) za cilj ima da iznova ispita i interpretira Manconijevo intenzivno bavljenje telom kao umetničkim medijem, sa jedne, i kao objektom umetnosti, sa druge strane. Retrospektivu prati kratak dokumentarni film koji precizno i sveobuhvatno prikazuje različite aspekte koje Manconijevo stvaranje umetnosti kroz telo i sa telom prepoznaju kao preteču performansa, body art-a i konceptualne umetnosti. Sa velikom naklonošću prema ličnosti i delu Pjera Manzonija prenosimo Vam ovaj video. Ukoliko se do kraja septembra zadesite u Frankfurtu, obavezno posetite ovu izložbu!
 smatra se jednom od ključnih figura koje su uticale na nastanak konceptualnih umetničkih praksi i jednim od najintrigantnijih umetnika posleratne Evrope. Iako danas ne){kind=link}