Mirza Dedać: Večernji program
Kako si se zainteresovao za porno-film kao sadržaj koji remedijacijom postaje umetnički rad?
Porno filmovi spadaju u sadržaj koji više nije toliko skriven. Ako malo bolje pogledamo šta je to što se nudi kroz medije shvatićemo da je kultura postala pornografska. To sve izgleda kao privremena simulacija jednog zadovoljstva. Što se tiče same sinhronizacije ideja je nastala po ugledu na transkripciju filmova namenjenim slabovidim i slepim ljudima. Na drugom kanalu televizije Srbije postoji poseban program namenjen ovoj ciljnoj grupi. Način na koji se to izvodi je jako zanimljiv jer spiker radnju prati nekim ujednačenim tonom. Učinilo mi se interesantnim primeniti takav vid sinronizacije na porno film. Kako oni nemaju neku posebnu radnju u smislu priče, opisivanje istog izgleda i zvuči vrlo zbunjujuće. Moram da napomenem da je rad imao više verzija, ali ni sa jednom nisam bio zadovoljan. U jednoj od njih je bio glas Marine Marković koja je i pisala tekst. To je važan deo rada jer ideja je da tekst ne bude kao onaj sa vrućih linija koji ima funkciju da zagolica nečiju maštu. Na kraju je ovo saradnja između dva umetnika i jednog radio voditelja.
Zasto si izlozio ovaj rad baš u Ostavinskoj galeriji?
Mislim da je taj prostor jedini u kome je dozvoljen ovakav događaj. Iako je slika na izvestan način prikrivena pikselizacijom ovaj rad je ipak vrlo provokativan. Nisam siguran da je ovakva vrsta ekscesa prihvatljiva drugim galerijskim prostorima. Ostavinska galerija funkcioniše po principu otvorenog kalendara gde umetnici po dogovoru mogu dobiti termin za svoj događaj. To je takođe jedan vid otvorenosti prema umetnicima gde je omogućeno delovanje za najrazličitije sadržaje.
Da li misliš da bi ovaj rad bio zanimljiv slepoj i slabovidoj populaciji?
Sigurno da bi bilo zanimljivo čuti šta ljudi sa oštećenim vidom misle o ovome. Moram reći da se ovaj rad ne bavi slepim ljudima niti mi je bila namera da pravim pornić za slepe. Taj format već odavno postoji. Ono što me je zanimalo i što sam preuzeo jeste samo način sinhronizacije koji filmovi za slepe imaju. Moj rad funkcioniše između nečeg što razumemo kao dokumentarni i obrazovni program i ono što porno industrija sa svojim sadržajem nudi.
Kako je izgledala saradnja sa radijskim voditeljem Savom Ristovićem, kako je reagovao kada si ga pitao da čita ovaj tekst?
Savi sam predložio saradnju, poslao mu tekst i kroz nekoliko dana mi je odgovorio da prihvata. Savo Ristović na Radio Beogradu vodi emisiju koja je posvećena našoj umetničkoj sceni i veoma ga zanima rad mladih umetnika. Čovek je profesionalac i nije imao nikakvih problema da bude učesnik ovakvog umetničkog rada.
