Marko Miletić
Marko Miletić je radnik u sektorima kulture i medija i politički aktivista. Član je Kontekst kolektiva i deo uredničkog tima portala masina.rs.
Šta trenutno čitaš?
Knjige koje već neko vreme čekaju i skupljaju prašinu su „Moskovski dnevnik“ Valtera Benjamina (na španskom, iako ne znam španski mislio sam da ga tako učim), „Imperija“ Rišarda Kapušćinjskog i „Prema novom kulturnom stvaralaštvu“ Predraga Matvejevića. Poslednja knjiga koju sam pročitao je „Oslobođenje. Beograd, oktobar 1944.“ autora Milana Radanovića koju bih svakome preporučio. Generalno, vremena za čitanje „nečega što želim“ je sve manje. Sa druge strane čitam puno publicističkih, kritičkih tekstova o raznim društvenim temama što spada u svakodnevno obavljanje posla.
U kom prostoru radiš?
Stan, prevoz, Oktobar, ulica, stan …
Koji ti je omiljeni zvuk?
Prilično zavisi od raspoloženja, prostora u kome se nalazim, doba dana itd. Volim zvuk vode koja teče, u nedostatku „kvalitetnijeg“ zvuka tekuće vode tu je uvek tuš. Volim „utišani“ zvuk grada sa dvorišne strane zgrade, a volim i kada me „pogodi“ preglasna gradska gužva. Nikad ne slušam muziku preko slušalica kako bih mogao da čujem „grad“.
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
Mislim da većina mojih razmišljanja ide nekom od sledećih linija:
Društvo, kolektiv, politika, sreća, pare(?);
Priroda, putovanje, kombi, sreća;
Sunce, voda, kafana, sreća;
Obrazovanje, diploma, posao, sreća, pare(?).
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?
Ne znam, prepreka ima stalno i stalno deluju kao najveće. Uglavnom razmišljam o rešenjima za probleme koji se pojavljuju u životu/radu pa same preprke često ostaju nedovoljno reflektovane. To može dovesti i do ponavljanja istih grešaka/prepreka.
Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?
U svom dosadašnjem radu sam najviše bio vezan za aktivnosti unutar onoga što u Srbiji zovemo nezavisnom kulturnom scenom. Čini mi se da unutar te scene nema nekih značajnih promena/novina, već da postoji neka ustaljena dinamika smenjivanja ljudi, organizacija, prostora i važnih tema. Međutim, dosta toga van nezavisne scene se menja i to u pravcu koji je prilično negativan za opstanak i razvoj scene. Pre svega mislim odluke vezane za kulturnu politiku zemlje, na dešavanja u polju ekonomije i politike, na narušavanje radnih prava i privatizaciju javnih dobara. Iako te stvari možda deluju kao nešto jako daleko od nezavisne scene one u presudnoj meri utiču na njen rad.
Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?
Jako mi je važna umetnost kao deo političke prakse ili političke borbe. Kod takve umetnosti najviše cenim moć imaginacije drugačijeg društva što može značajno doprineti artikulaciji političkih zahteva i predloga.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Sunčanog dana (ako sam sposoban da skočim) i putovanja (ako mi se ide na taj put).
Da li postoji neko kome bi hteo da postaviš javno pitanje? Koje pitanje bi to bilo?
Uglavnom nemam problem da nekome javno postavim pitanje ako mislim da je to potrebno. Ali ne vidim kako bih to mogao da izvedem u ovoj formi.
Za 2015. planiram SVEEEEEEEE
