Marija Konjikušić
Marija Konjikušić je rođena u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu / Odsek za istoriju umetnosti, i web–dizajn na IT Akademiji u Beogradu. Fotografijom se bavi poslednjih sedamnaest godina, a kao profesionalni fotograf radila je za Dom kulture Studentski grad, kao i freelance fotograf na različitim projektima. Izlagala je na četri samostalne i više grupnih izložbi u zemlji. Trenutno živi i radi u Beogradu kao nezavisni istoričar umetnosti, fotograf i dizajner.
Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Zbog činjenice da mogu da skočim iz kreveta…
Koji ti je omiljeni zvuk?
Potoka, kiše koja dobuje, talasa, … generalno vode samo da nije česma koja kaplje.
Koja prepreka te frustrira?
Sama frustracija je prepreka koja me …
Šta trenutno čitaš?
Nažalost izgubila sam moć koncentracije tako da samo čitam kraće tekstove na netu, ili samo neki pasus iz knjiga koje dopuštaju čitanje 15minutnog tipa. Čak već godinama teško pratim i stripove…
Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?
——– iskreno najradije bih da nema puno ni reči ni pojmova, samo harmonične tišine. Nažalost daleko sam od toga.
Šta bi sebi poželela?
Unutrašnji mir.
Šta tebi lično znači umetnost? Šta ti ona daje? Šta ona zahteva?
Može se reći da bi moj život bez umetnosti bio dosadniji, manje ispunjen. Umetnost je način komunikacije, sagledavanja stvarnosti. Zahteva oštriju percepciju i stalno preispitivanje, sagledavanje stvari iz više uglova. Stalno se žalimo kako nam je dosta svega, kako je umetnost često obesmišljena, kako ima malo pravog arta, šta je uopšte umetnost… ali suštinski ko se navukao nikad ne ode u planinu da čuva ovce, mada često to spominje.
Koja misao ili osećanje te veseli?
Osećanje da si završio posao i da možeš da odmoriš.
