Marija Dragojlović / Fotografije sa letovanja
Albumi za fotografije nastali su u času kada su novi načini zaustavljanja svetlosti na osetljivoj ploči postali dovoljno pristupačni širokim narodnim masama. Najstariji albumi, oni za takozvane kabinet-portrete više nalikuju kutijama za dragocenosti sa metalnim kopčama. U proreze standardnih veličina uvlačili bi se u studijima načinjeni obrazi srodnika ili prijatelja, razmenjivani zarad sećanja. Bilo je to vreme kraja veka, tako pogodno za dekadentnu dekorativnu umetnost – otvori za slike u tim albumima imaju vitičaste ukrasne okvire izvedene u duhu art nouveaua iliti, ako neko više voli – jugendstila. Obilje ornamenata u zlatotisku krasi i korice, često obložene somotom.
Kada su se fotografije oslobodile nesavitljivih kartonskih nosača i albumi su postali lakši i sličniji knjigama ili ukoričenim blokovima sa crnim ili tamno sivim listovima. Između njih bi, radi zaštite snimaka, bio postavljen transparentni list sa kakvim reljefnim uzorkom. U posleratnom periodu takvi foto-albumi obično su kupovani u dućanima „Narodne radinosti“, preduzeća koje se bavilo prometom suvenira (čuturice, drvene čaplje, lutkice u folklornim kostimima…). Valjda su i zbog toga korice tih čvrsto uvezanih tomova često imale „dizajn“ zasnovan na tkanicama ili motivima pirotskih ćilima. Postojali su i ugaoni „trouglići“ kojima bi se fotografija, bez oštećenja, mogla pričvrstiti za stranicu albuma. Iako se većina porodičnih albuma te epohe drži najprirodnijeg hronološkog principa, postojale su i tematske zbirke. Među njima se svakako izdvajaju albumi ispunjeni fotografijama sa letovanja.
Fotografija nije kao danas, u vreme digitalnih zapisa, bila masovni fenomen: film se štedeo, fotografisanje je, još uvek, imalo dimenziju rituala, ograničavalo se na posebne prilike… Utoliko, stare fotografije, one načinjene ne iz navike, ne na brzinu, već promišljeno, sa nameštanjem protagonista, nose dah vremena u kojem su stvari, situacije, ljudi… imali veću vrednost, veću specifičnu težinu nego danas. Živeli smo u zemlji u kojoj su bukvarska pojednostavljenja imala svoje uporište u stvarnosti: imali smo more i planine, plovne reke i čista jezera, mandarine i Alpe, planinske reke i rudna bogatstva… Odlazak na more smatrao se gotovo obaveznim iskorakom iz svakodnevne rutine. Utoliko je, sa opštim povećanjam standarda, obnovljena tradicija letovanja u novoj zemlji u kojoj se Abacija pretvorila u Opatiju.
Prizori porodične ili socijalne opuštenosti pored vode, negde bi se reklo sa teferiča, slikarski su žanr stariji od pronalaska fotografije. On nastaje uporedo sa pojavom modernizma i, sledstveno, dokoličarske klase, i svoje râne vrhunce ima u delima kakva su „Doručak na travi“ Eduara Manea ili „Nedeljno poslepodne na ostrvu La Grand Žat“ Žorža Seraa. U porodičnom albumu letovanja Marije Dragojlović sabrane su (ili odabrane) fotografije iz predratnog perioda, kao i one iz vremena socijalizma. Starije, sa rečnih ili primorskih „štrandova“ prepoznaju se po drvenim kabinama za kupanje, kapama, odavno zaboravljeniim igračkama u rukama nekadašnje dece… U oba slučaja to ponovno proživljavanje davnih situacija u procesu njihove manuelne „dorade“ bojom jeste nostalgična evokacija vremena u kojem su svi bili na broju.
Interakcija fiksiranih čestica srebra sa pigmentom koji Marija Dragojlović nanosi daje specifičan pepeljasti prizvuk obojenim površinama. Skoro da je ta paleta, zavisna u velikoj meri od tehnoloških mogućnosti medija, prerasla u svojevrsni kôd: takva sazvučja srećemo u arhajsko vreme kinematografije kada su, u nedostatku bolje tehnologije, pojedini filmovi kolorisani ručno, što, opet, za posledicu ima nervozno poskakivanje bojom istaknutih površina. Te boje, tirkizne, viridijan zelene ili prusko plave, prljavo rozikaste ili žute, prizivaju sećanje na izloge fotografskih radnji u onim varošicama u kojima se, sve do nedavno, fotograf zvao slikar, na kolorisane maturske panoe, portrete mladenaca iznad bračnih kreveta, ukratko na vreme u kojem su obećanja suvislije budućnosti, za razliku od današnjih – imala smisla.
Mileta Prodanović
