Zoran Dimovski
“…U osnovnoj školi sam pevao u horu. To je bio hor male dece iz nižih, početnih razreda. Hor je bio višeglasni, pevali smo tri glasa. Sećam se da smo rado pevali, i sećam se još uvek te “jeze”, koju sam konstantno osećao u velikom hodniku škole, kada višeglasni dečiji hor uđe u sonancu… Naš repertoar su bile pesme iz narodno-oslobodilačke borbe, i vremena posle drugog svetskog rata. Kompozicije su imale snagu nacionalnih himni…
Za rad “Sang” (Pesma [nemački], Otpevano [engleski]), početna ideja su mi bile himne. Slušao sam himne raznih država. Napravio sam neku svoju listu himni koje u meni bude isto ono osećanje koje sam imao kada sam bio dete, dok sam pevao u horu. To su Ruska himna, Nemačka himna, himna poslednje Jugoslavije i pomalo himna Sjedinjenih Američkih Država.
Primetio sam da postoji veza između ruske i nemačke himne. Reči i tekst pesme nemačke himne se mogu otpevati i na muzuku ruske himne. Dok sam pripremao izložbu u jednoj od pomoćnih prostorija galerije Magacin u maju i junu 2014. godine, jednostavno sam morao da isprobam i materijalizujem nekim snimkom tu zamisao koja datira otprilike iz 2006. godine. Naravno, glas mi je bio potpuno “zakočen”… To tumačim nedostatkom lične slobode govora koja je generalno prisutna kod odraslih. A pomalo bi delovalo i čudno da stanari okolnih prostora čuju kako se noću beskrajno ponavlja Deutchland uber alles, dok se ponavlja snimanje?
Rad “Sang” je originalno zamišljen kao performans hora. U ovoj verziji u kojoj peva jedan čovek, morao sam ponavljati, učiti izgovor reči na nemačkom jeziku i sistemom višekanalnog snimanja nekako simulirati hor. Kao rezultat toga pojavila se neka dodatna vrednost navijačke, stadionske atmosfere, nekog masovnog događaja i spektakla.
Zbog anahronog političkog konteksta poimanja, koje se primenjuje i danas u post-savremenom, ali i zbog rasprostranjenosti Rusije na evropski i azijski kontinent, procep izmedju Nemačke i Rusije se čini mnogo dubljim nego što ustvari jeste. Veze između Nemačke i Rusije i Evrope i Rusije kao integralne evropske jedinice, su istorijske, civilizacijske, ali i genetske. Uzajamne relacije se definišu transferima energije i energenata, potom sirovina, nuklearnog potencijala, a zatim ljudi i novca… To uslovljava potpuno drugačiju emisiju simboličkog, u izmenjenom zapadnom svetu. To više nije blokovska bipolarnost hladnog rata koja se bazira na isključivosti kao ekvivalentu konfrontacije. To je bila važeća komunikaciona odrednica u odnosima Sovjetskog saveza i SAD. Konstitucijom Evropske unije, formira se nova povezanost (E.U. – Rusija), koja je u biti značajno više komplementarna nego isključiva. Dok se uspostavlja i jača jedna povezanost sa istokom, menja se priroda prethodnih veza sa zapadom. Ta veza sa zapadom slabi iscrtavajući buduću potencijalnu tačku konflikta.
Zoran Dimovski
Beograd, novembar 2014.
Work: “Sang” (Eng. / Ger.), version 1.0
Year: 2014.
Duration: 02:24
Performed, Recorded and mix by: Zoran Dimovski
runolist@eunet.rs
Exhibition: “Affection”, Jun 2014, Magacin art space, Belgrade
Tools: Sony ECM-121 mic., JFET batt. preamp, SoundtrackPro, Apple mbp17in
Note: The piece “Sang” (ver. 1.0) is in audio domain.
But it can be shown with ambiental environment, (like in the Magacin gallery) or in performance media with chorus.
Music: Anthem of Russia (2000.)
Performed: Presidential Orchestra, conducted by Pavel Ovsyannikov
Composer: Alexander Alexandrov
Year recorded: 2001.
Duration: 03:36
Source: official recording from Russian Government
websitehttp://www.gov.ru/main/symbols/gsrf4_5.html
Text & Lyrics: German national anthem by August Heinrich Hoffmann von Fallersleben 1841.
Photo: Ambiental release of “Sang” at the Magacin art space, Belgrade
Back – paper with graphite powder, hand made.
W 500 cm x H 300 x cm D 150 cm
Stands for chorus – empty.
Under – Tube amplifier, loudspeaker.
Wireless audio interface.
