Legat Franklin
Legat Franklin je zbirka umetničkih knjiga, kataloga i časopisa, čiji broj i dalje raste. Razgovarali smo sa kustosom kolekcije Legata Franklin, Dušanom Savićem, o Legatu, njegovom dosadašnjem postojanju i planovima za budućnost.
Šta čini Legat Franklin?
Legat Franklin čini, ne toliko obimna koliko usko specializovana, kolekcija knjiga, kataloga i časopisa iz oblasti savremene umetnosti. Druga činilac, koji omeđuje kolekciju, je izuzetno prijatan ambijent za rad.
Kako je formiran Legat Franklin i šta je prethodilo smeštanju Legata Franklin na ovoj adresi?
Legat Franklin je dat na korišćenje Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2009. godine. Sonja Franklin je, u dogovoru sa profesorom FLU, Nikolom Šuicom, ustupila kolekciju knjiga Fakultetu likovnih umetnosti uz određene ugovorne obaveze, od kojih je jedna bila mogućnost da posle pet godina oceni uslove u kojima se Legat čuva i njegov rad na FLU.
2014. je ocenjeno da rad Legata nije zadovoljavajući, te je stoga vraćen nazad u ovaj stan. Za opremanje Legata koji je bio na FLU, gospođa Franklin je izradila police, specijalno za legat, nabavila skener, štampač, kompjuter, što je trebalo da omogući lakše i neposrednije korišćenje publikacija.
Tom poklanjanju legata Fakultetu likovnih umetnosti 2009. godine, prethodilo je dopremanje celokupne građe, od 2003. godine. Šest godina kasnije je ta kolekcija knjiga prenešena sa različitih mesta na FLU.
Sama kolekcija knjiga i kataloga je nastajala decenijama, što na inicijativu Sonjinog pokojnog muža, dr Owena Franklina, što na njihovu obostranu inicijativu i kao rezultat njihovog zajedničkog interesovanja za umetnost. On je još kao mlad pribavljao izložbene kataloge gotovo svih izložbi koje je posećivao, nevezano za to da li bi mu se izložba dopadala ili ne. Oboje su bili veoma aktivni učesnici umetničke scene u Londonu od 60-ih do 80-ih godina – bili su jedni od patrona Signals galerije u Londonu, koja više ne postoji, ali i bliski prijatelji osnivača Lisson galerije. Dobar deo kataloga koji se nalazi u Legatu potiče iz Lisson galerije, kao i iz drugih kapitalnih galerija u Londonu.
Da li možemo malo da razjasnimo situaciju oko razloga vraćanja legata iz prostorija FLU na sadašnju adresu? Da li je reč o nezainteresovanosti studenata fakulteta, ili je na drugoj strani postojao neki razlog?
Najpre, postojale su birokratske kočnice, u smislu nadležnosti. Sonja Franklin je dopremila tu količinu kataloga i knjiga na FLU, ali je na Fakultetu neko trebalo da preuzme odgovornost za katalogizovanje, čuvanje i adekvatno korišćenje. Potrebna je bila logistika, koje na fakultetu nije bilo.
Od 2009. do vraćanja Legata Franklin 2014. godine, dakle pet godina, se u vezi sa ovim legatom nije događalo ništa?
Osim promocije koja je organizovana prilikom otvaranja, nije se dogodilo ništa. Poznajem studente koji su upisali FLU kada je Legat stigao i diplomirali kada je Legat napustio prostorije fakulteta a da nisu ni u jednom trenutku imali prilike da ga i koriste.
Od kako je Legat ovde, kako funkcioniše kontakt sa javnošću? Budući da se radi o privatnom stanu, kako bi se zainteresovani ljudi mogli javiti oko posete legatu i da li postoji online katalog?
Konstatno pokušavam kroz lični kontakt da pozovem potencijalne korisnike u Legat. Obzirom da je ovo privatni stan, u početku smo izbegavali javno objavljivanje adrese, ali kako se interesovanje povećalo, odlučili smo ipak da obelodanimo da se Legat Franklin nalazi u Svetogorskoj 29. Zainteresovani ljudi mogu da nas kontaktiraju putem telefona ili mejla (0607217063; legatfranklin@gmail.com). Postoji Facebook grupa, kojoj može svako da pristupi i da nam postavi pitanje, a kolekcija knjiga i kataloga je dostupna ovde. Tu ljudi mogu da pogledaju unapred sa čim će se susresti u biblioteci, a moguća je i pretraga po različitim kriterijumima, imenima umetnika ili autora tekstova, godina ili decenija kada se izložba dogodila, grad ili država u kojoj se izložba dogodila, državu porekla umetnika, ili galerijski prostor.
U novembru mesecu 2015. godine smo organizovali gostovanje britanskog umetnika Seana Dowera, koji je održao jedno predavanje u Domu omladine Beograda i jedno predavanje u prostoru Legata Franklin. Takođe, jednom mesečno napravimo prezentaciju rada jednog umetnika, njegovog trenutnog rada ili šireg opusa, i na ta predavanja zovemo studente umetničkih akademija, što ovde okupi dvadesetak, tridesetak ljudi.
Digitalizacija kolekcije Legata je tvoja inicijativa?
Digitalizacija je moja inicijativa i samostalno sam je uradio. Popisao sam više od 2600 kataloških naslova, sada završavam sa časopisima kojih ima nekoliko stotina i koji nam pristižu i dalje. Pokušao sam da smislim na koji način bi bilo najefikasnije obraditi kolekciju, a da ona u isto vreme bude i lako dostupna. Malo sam procunjao internetom i pronašao zanimljiv open-library sistem koji nudi besplatan program za biblioteke manjeg fundusa.
Kakvi su planovi za buduće funkcionisanje i da li postoje planovi za saradnju sa nekom drugom institucijom, ako to već nije Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu?
Za sada nema planova za nekakve radikalne promene u načinu funkcionisanja jer su nam snage usmerene ka pripremi izložbe jednog britanskog umetnika i predavanja nekolicine istaknutih stranih umetnika.
Aktivno prikupljamo nove naslove, za sada najčešće iz Tate galerije i Hauser & Wirth galerije. Pretplaćeni smo na Royal Academy magazin i Tate gallery magazin koji nam stižu kvartalno, a uskoro će nam ponovo stizati novi brojevi časopisa Art in America.
Legat Franklin nije prostor samo za istoričare umetnosti ili studente FLU. Obzirom na raznorodnost pristupa u opremanju izložbenih kataloga, kolekcija može poslužiti profesionalcima iz oblasti grafičkog dizajna. Jako je zanimljivo pratiti razvoj dizajna i preloma knjige koja prati izložbu i kako je on rešen u Velikoj Britaniji, Americi, Japanu kroz prethodnih nekoliko decenija. Na primer detalj koji sam ja zapazio je da je Galerija Doma omladine Beograda svoje grafičko rešenje kataloga iz 70-ih i 80-ih godina praktično ”prepisala” od Grabowski galerije iz Londona.
Imamo oko desetak posetilaca nedeljno. Uz pomoć profesora Nikole Šuice, imamo posete studenata doktorskih studija, dalje sa različitih kurseva vezanih za menadžment kolekcija… Voleli bismo da posetilaca ima mnogo više, jer bi tek tada ova inicijativa dobila svoj puni smisao. Sonja Franklin je i savremenik većeg broja umetnika, čije kataloge i knjige posedujemo, ali i blizak prijatelj nekih od njih, što je specifična prilika da se o umetnicima i njihovom radu čuju i neki zanimljivi podaci koji nisu do sada publikovani.
Ovaj način rada nam za sada najviše odgovara. Stručna javnost ovako ili onako, zna za ovo mesto. Ovde je moguće pročitati knjigu, listati časopis, popiti kafu, svakog radnog dana. Ali ljudi kao da imaju nekakav otklon, verovatno jer se radi o privatnom stanu.
Dušan Savić je istoričar umetnosti koji je svoju galerijsku avanturu započeo kao asistent Jelene Spaić u galeriji FLU, a nastavio je u galeriji Inex Filma. Trenutno radi kao likovni urednik Doma omladine Beograda i kao kustos kolekcije Legata Franklin.
