Hristina Ivanoska i Jane Čalovski
Hristina Ivanoska (1974, Skoplje, Makedonija) gradi svoju umetničku praksu preko iznalaženja različitih načina individualnog delovanja protiv uspostavljenih modela i normativa nametnutih od strane konvencionalnih društvenih i političkih sistema. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, a 2014. godine upisala doktorske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beču.
Istraživačka praksa Janeta Čalovskog (Yane Calovski, 1973) bavi se iskustvenim idejama koje su često smeštene u sajt-sprecifičnosti nove kulturne i političke geografije. Njegovi objekti, crteži, video-radovi i instalaciji proizlaze iz procesa impliciranja modernističkih arhiva u savremenim socio-kulturnim politikama. Izlagao je u Tejt Britan (Tate Britain, London), European Kunsthalle (Keln), Savremenom umetničkom centru (Vilnus), Konsthalen Brands (Konshallen Brandts, Odens), Kronika (Bitkom), Filadelfijskom umetničkom muzeju, The Drawing Center (Њујорк) i drugde. Takođe je izlagao na Manifesti 3 (2000) i Manifesti 7 (2008). Dobitnik je brojnih stipendija među kojima i The Pew Fellowship in the Arts (2001). Čalovski je magistrirao u polju medijskih i kulturoloških produkcija na Univerzitetu Linkoping 2010. godine. Takođe je studirao u Centru za savremenu umetnost Kitakjušu (CCA Kitakyushu, Japan, 1999/00) i Akademiji Jan van Ajk (Jan van Eyck Academy, Holandija, 2002/04). Čalovskog zastupa Galerija Žak Branička (Zak Branicka).
Hristina Ivanoska i Jane Čalovski (Yane Calovski) sarađuju od 2000. godine. Njihovi projekti oživljavaju višeslojne konceptualne mogućnosti putem asocijacija koje preispituju dinamiku umetničkog delovanja. Nalazeći inspiraciju u akumuliranom znanju, intuitivnim referencama, istorijskim i savremenim kontekstima, oboje nezavisno jedno od drugog stvaraju svoj pravac razmišljanja, da bi se zatim povezali i razvili neobičnu logiku koja je u prirodi njihove saradnje.
Ove godine predstaviće Makedoniju na Venecijanskom bijenalu.
Šta trenutno čitate?
Hristina: Simon Weil: An Antology, edited and introduced by Sian Miles (Grove Press, 1986)
Jane: Paul Thek: Shrine (Kolomba, 2012)
U kom prostoru nastaju vaši radovi?
Hristina: Prvo u mojoj glavi, a onda gde god imam prostor za rad.
Jane: U hroničnom nedostatku studijskog prostora, radim kod kuće.
Koji vam je omiljeni zvuk?
Hristina: Kad naš sin Teodor imitira zvuk formule u trku.
Jane: Kad naš sin Teodor uzdahne.
Bez kojih reči ili pojmova vaše misli ne bi bile potpune?
Hristina: Sloboda, literatura, priroda.
Jane: Ljubav, umetnost, politika.
Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavate?
Hristina: Čekanje na donošenje odluka koje me tangiraju, a koje ne zavise od mene.
Jane: Multiplikacija radnih obaveza, sve manje vremena za zabavu.
Da li sebe vidite kao delom neke umetničke scene? Šta primećujete da se vremenom menja na toj sceni?
Hristina: Pa sebe nikad nisam doživljavala kao deo neke scene. Za sebe više mislim da sam autsajder nego insajder, jer mislim da sam više bila u procesu stvaranja sebe kao umetnika i stvaranja moje umetnosti. U nekim periodima sam izlagala više sa jednim ili drugim umetnicima, ali to je bio više izbor kuratora nego moja lična identifikacija sa nekom grupom ili scenom. To je kad razmisljam o sebi kao umetniku. A kad razmišljam o sebi kao kulturnom radniku onda pripadam nezavisnoj kulturnoj sceni kao ko-osnovač organizacije press to exit project space (www.presstoexit.org.mk).
Jane: Ja sam deo nezavisne kulturne scene. Ono što se menja na toj sceni je fakat da smo sve više politički svesni i spremni da se izborimo za bolje uslove rada kulturnih radnika, za vidljivost nezavisne scene u društvu i za mogućnost za dugoročni razvoj scene koja je sad bukvalno na margini.
Šta je to što vas čini drugačijim od drugih?
Hristina: Ne prestajem da radim na sebi, jer umetnost nije samo stvaranje radova. Trudim se da se distanciram od ludila koje vlada mojom zemljom da ne bih poludela.
Jane: Tricky question. Pitajte druge.
Šta je to što volite kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje volite?
Hristina: Volim jednostavnost u konceptima, kao i u njihovoj realizaciji/vizuelizaciji. Kad su pročišćeni od nebitnih stvari i dovedeni do maksimuma minimuma, to je za mene genijalnost, to je poezija.
Jane: Volim kad osetim da želim da upoznam autora.
Zbog čega ćete najradije ujutru skočiti iz kreveta?
Hristina: Kad čujem glas Teodora koji me zove.
Jane: Najradije ne bih skakao iz kreveta, ostao bih što duže.
2014, godina mi sada izgleda kao…
Hristina: uspešna godina.
Jane: preokret.
2014. sam se zaljubila u:
Hristina: tekst „La Mysterique“ teoretičarke i feministkinje Lis Irigare (Luce Irigaray) iz njene knjige „Speculum of the other woman“.
Jane: u poeziju mog oca, Todora Čalovskog.
2014. ću pamtiti po:
Hristina: upisanim doktorskim studijama u Beču, i po tome što smo Jane i ja izabrani za predstavnike Makedonije na ovogodišnjem 56. Venecijanskom bijenalu.
Jane: Društveno to je bila godina hipokrizije i pročetak kraja jednog nedemokratskog režima u Makedoniji.
2014. sam videla/o izložbu:
Hrsitina: The Art of Failure: Affective Strangers, kurator Slavcho Dimitrov, Nacionalna galerija Makedonije.
Jane: Harun Farocki: Serious Games, Hamburger Bahnhof – Museum für Gegenwart – Berlin
2014. sam prvi put bila u:
Hristina: Baden-Badenu u Nemačkoj.
Jane: Gibelina, Sicilija.
Najbolja anegdota iz 2014.
Hrsitina i Jane: Kad smo sinu kipili bickl i odmah je krenuo da vozi na dva točka. Ima četiri godine i neustrašiv je.
Za 2015. planiram da:
Hristina: Da imam nove ideje i da ih realizujem.
Jane: Budem hrabriji.
 gradi svoju umetničku praksu preko iznalaženja različitih načina individualnog delovanja protiv uspostavljenih modela i normativa nametnutih od strane konvencionalnih društvenih){kind=link}